Šumadija bez radne snage

Ni najstariji meštani sela između Suvobora i Rudnika ne pamte da je ikada bio lošiji rod krompira. Suša duga četiri meseca ostavila je pustoš na njivama. Rod krompira je potpuno podbacio, ali se mora pokupiti ono što je rodilo kako bi se njive očistile i pripremile za jesenju setvu. Taj posao ne bi mogao da se obavi bez Roma iz Vladičinog Hana, Surdulice, Doljevca, Valjeva, Ljiga, Vranja... jer su šumadijska sela već davno ostala bez radne snage.

U ovom trenutku na krompirnjacima u selima Gojna Gora, Kamenica, Brajići, Banjani, Takovo, Teočin, Gorni Branetići, Beršići radi oko 2.000 Roma čija je nadnica između 1.200 i 1.300 dinara. Uz nadnicu, domaćin je u obavezi da obezbedi smeštaj, tri obroka dnevno i po paklicu cigareta za svakog radnika koji puši, što bitno povećava njegove troškove. Jednu od brojnih radnih brigada, kako su sami sebe nazvali nadničari, predvodi 51-godišnji Miloš Dimović iz sela Prekodolci kod Vladničinog Hana.

- I ranije sam dolazio ovde, ali mi je bilo lakše jer sam radio u crepani u Vladičinom Hanu i imao neka primanja, ali od kad je crepana prodata, našao sam se na ulici bez igde ičega pa mi ovo što zaradim u selima na Suvoboru i Rajcu život znači. Ono jeste mala nadnica, ali kad vidim kakav je loš rod krompira, onda čovek mora da ima makar prst obraza i da bude zadovoljan - objašnjava Miloš pomno prateći šta trenutno rade članovi njegove krompiraške radne brigade.

Nadničarima nije lako, jer je radno vreme od svitanja do mraka, ali nije lako ni domaćinima koji su pretrpeli veliku štetu, koja se meri i na desetine hiljada evra.
Poljoprivrednik Aco Vuksanović s Rajca tvrdi da se ove godine sve urotilo protiv seljaka.

- Dosad smo se borili sa skupoćom - skupim gorivom, još skupljim veštačkim đubrivom, skupim mašinama, semenom, hemijom za zaštitu bilja, ekonomskom krizom... ali protiv neba ne možemo. Rod krompira nikada nije bilo lošiji, ali radne snage u selima Šumadije nema, pa uvozimo Rome s juga Srbije. Pod krompirom imam oko pet hektara i izgubiću oko sedam-osam hiljada evra - očajan je Vuksanović koji se nada da će šteta od suše biti bar donekle ublažena većom cenom krompira.

Na ivici bankrota Katastrofalne posledice suše na padinama planine Suvobora vidljive su tek ovih dana kad se vadi krompir. Na njivama Ace i Petra Vuksanovića sa planine Rajac prošle godine je rađao krompir težine i do 1,5 kg, a ovogodišnji rod krompira je toliko sitan da se i najkrupniji mere desetinama grama. O tome koliku je štetu prizvođačima krompira nanela suša govori i podatak da je prošle godine sa jednog hektara ubrano oko 30 tona krompira, a ove godine jedva dve do tri tone. Mnogi poljoprivednici su se našli u bezizlaznoj situaciji i na ivici su potpunog bankrota jer su uložili mnogo novca, a posebno su u nezavidnoj situaciji oni koji su uoči setve krompira zadužili kod banaka.    Uvoz i iz Egipta U Srbiji se krompir gaji na 50.000 hektara. Najveća proizvodnja organizuje se u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu gde se proizvodi četvrtina ukupnih količina u Srbiji. Rod je podbacio ove godine na celom Balkanu, pa se očekuje da ćemo prvi put uvoziti krompir iz Egipta.