Deca nisu roba, a Zvečanska supermarket
Prema njegovim rečima, problem je u tome što se potencijalni usvojitelji uglavnom kasno odlučuju na usvajanje i imaju visoke kriterijume za decu koju treba da usvoje. Vulević navodi da u Srbiji parovi uglavnom žele što mlađu decu i nisu preterano tolerantni po pitanju zdravstvenih, razvojnih i nacionalnih karakteristika maloletnog deteta koje bi želeli da usvoje.
Pritom se većina njih odlučuje za usvajanje jedino u slučaju kada se iscrpe sve biološke mere za dobijanje sopstvenog poroda, a kod nas postoji zakonska odredba po kojoj roditelji koji trebaju da usvoje decu moraju da budu stariji barem 18 godina od deteta. Takođe, potencijalni roditelji ne smeju da imaju više od 45 godina od deteta koje usvajaju.
Vulević kaže da je najveće interesovanje za decom do šest godina starosti, dok se posle tog uzrasta teže usvajaju. U ovom trenutku u registru se nalazi 759 domaćih usvojitelja i oko 60 dece.
"Postoji jasno utvrđena procedura prilikom realizacije usvojenja mališana, odnosno utvrđivanje podobnosti, koja pomaže da se detetu izabere ona koja bi mu najviše odgovarala, odnosno koja će na najbolji način zadovoljiti sve vaspitne, zdravstvene, obrazovne i druge razvojne potrebe deteta. Nema govora o dugom čekanju za usvajanje dece, već se radi o neophodnom postupku koji ima za cilj da štiti decu, jer su stručnjaci organa starateljstva odgovorni za zaštitu najboljeg interesa maloletne dece i u tom smislu moraju da vode računa da se sve potrebe deteta zadovolje u odgovarajućoj porodici", ističe on.
Vulević napominje da ceo proces usvojenja nije jednostavan niti treba da bude olako shvaćen. U protivnom, ako bi sve sveli na minimum, imali bismo scenario kao u Rumuniji, gde je jedno vreme praksa u usvajanju dece bila na granici da pređe u trgovinu ljudima.
"Tek su ulaskom u EU stvari u ovoj zemlji počele da se popravljaju i da se vraćaju u normalni okvir. Kod nas se sve jasno zna i mora da se ispoštuje procedura, kako bi na kraju bili svi zadovoljni. Nema lepše stvari u ovom poslu, nego kada vidite da dete napreduje u porodici koja ga je usvojila", navodi Vulević.
"Kod nas postoji postupak usvajanja dece od strane roditelja stranaca, a ta mogućnost, kao izuzetak se primenjuje isključivo u situacijama kada se u određenom razumnom roku u trajanju od jedne godine za dete ne nađu usvojitelji među domaćim državljanima i to uz posebnu dozvolu ministra nadležnog za porodičnu zaštitu", priča Vulević.
On navodi da godišnje 10 do 15 dece usvoje strani državljani. "Strani usvojitelji su u značajnoj meri tolerantni i usvajaju decu sa ozbiljnijim zdravstvenim i razvojnim problemima, odnosno onu decu za koju se ne mogu nači usvojitelji među domaćim državljanima. To podrazumeva da oni, takođe, nemaju problem sa decom drugačijeg nacionalnog i verskog porekla", objašnjava Vulević.
Većina takve dece odlazi u SAD i Švedsku, dodaje on. "Veoma smo ponosni kada uspemo za decu koja imaju značajne zdravstvene probleme da nađemo usvojitelje. Tako je usvojen mališan od jedne američke porodice, koji je rođen bez ruku i nogu ili dete sa teškim zdravstvenim problemom čiji je odlazak i let avionom u SAD pratila specijalistička medicinska sestra. Strahovali smo da li će preživeiti. Srećom uspeo je, podvrgnut je komplikovanim operacijama i sada je veoma srećan u američkoj porodici koja ima svoju decu i još dvoje usvojenih", kaže Vulević.
On napominje da većina ljudi kod nas ima ustaljeno mišljenje o dugoj proceduri i o dugom čekanju na usvajanje, jer se dovoljno ne poznaje tematika i postoji pogrešna percepcija o tom problemu.
"Mora da se shvati da deca nisu roba, a da “Zvečanska” nije supermarket. Pre svake odluke mora se ispuniti kompletno cela procedura oko usvajanja kako bi dete dobilo odgovarajuću porodicu. Organ starateljstva ne bira dete za porodicu, nego porodicu za dete", kaže Vulević.