Zašto su srpski mediji na Kosovu nevidljivi (2): Srpska televizija je Tačijev razglas

- Oko 13 godina je prošlo u tumaranju da se nešto od toga zakrpi, a, nažalost, danas smo jednako daleko od tog cilja kao 1999. godine, a možda čak i dalje. Sve što je međunarodna zajednica pozitivno ponudila, Priština se potrudila da na terenu propadne. Dakle, umesto da dobijemo jedan nezavisni televizijski kanal srpskog jezika, mi smo dobili Tačijevu razglasnu stanicu.

- To je potpuno kontrolisani kanal koji će, kako sada stvari stoje, za Srbe prevoditi vesti sa albanskog. Izigrani su svi zakoni do poslednjeg slova koje je sprovodila međunarodna zajednica - kaže Rakočević.

On podseća da su za poslednjih 13 godina u srpskim sredinama radili mali geto javni servisi, koji su "u jednom periodu odgovarali na potrebe geto zajednica od Goraždevca preko Štrpca, kosovskog pomoravlja preko centralnog Kosova i severnog dela KiM".

- Međutim, sa pojavom decentralizovanih opština naša sloboda i medijske slobode su ozbiljno ugrožene i ograničene, jer ti novi gospodari situacije na terenu, novi predsednici lokalnih vlasti pod ingerencijom Prištine imaju jasnu nameru da kontrolišu ono što se o njima govori. Žele da budu pred mikrofonom i kamerom i kontrolišu život.

Proterana i ćirilica   Rakočević dodaje da su mediji na Kosmetu izloženi još mnogim problemima, kao što je nemogućnost izražavanja van geta i katastrofalna jezička politika, da, kako kaže, preti potpuni nestanak našeg pisma. - Ćirilično pismo na KiM je u najvećoj meri nestalo, a upotreba u javnom životu gotovo da ne postoji. Ona je definitivno izbačena iz javne upotrebe i može se videti veoma retko.   Direktor pod lupom   - Jedini put kada je svoja specijalna ovlašćenja iskoristio Piter Fejt, šef Međunarodne civilne kancelarija koje je nadgledala nezavisnost Kosova, bilo je u trenutku kada je trebalo da se postavi direktor kanala Radio televizije Kosova na srpskom - kaže Rakočević. Sveznalice izdaleka   - Postalo je uvredljivo pričati o Kosovu, jer danas svi znaju sve o Kosovu. Kada ponudite film, neće niko da ga uzme, jer znaju sve, jer zbog tog Kosova su pojedinačno padale bombe na glavu. To sam i ja 17. marta naučio, ispred mene stoje ranjeni, švedski vojnici i ja govorim jednom uredniku vrlo važnog medija šta vidim, a on me pita da li to može da potvrdi još neki izvor. Ne radi se o tome da on ne veruje mojim očima. Već on zna bolje od mene. I ja to razumem, jer su zbog Kosova i na njega pale bombe.

- Nažalost, mediji nemaju snagu da preskoče ludilo geto života i opštu nesposobnost - priča Rakočević.

On podvlači da bi situacija u srpskim medijima trebalo da bude tema pregovora Beograda, Prištine i međunarodne zajednice.

Sutra: Zašto su srpski mediji na Kosovu nevidljivi (3): Novine završile u kontejneru