Radniku minus, direktoru bonus
Krivca za ovakvo rezanje plata sindikati vide u spornom Zakonu o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru, usvojenog po hitnom postupku, a čija je primena počela 1. oktobra.
"Namera vlasti da se ograniči iznos maksimalnih zarada je dobra, ali ovaj zakon najviše pogađa zaposlene u Srbiji sa najnižim primanjima, jer će oni sa najnižim koeficijentom primati 18.433 dinara, iako je minimalna zarada 20.010 dinara", smatra Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Najbogatiji izuzeti od zakonaU ministarstvu finansija i privrede objašnjavaju da se ovaj zakon neće odnositi na NBS, Kontrolu letenja, Agenciju za borbu protiv korupcije, Državnu revizorsku instituciju i Fiskalni savet. Ne važi za javna preduzeća ”koja imaju konkurenciju”, za visokoobrazovne ustanove, niti na stručnjake informacionih tehnologija. |
"Ovaj zakon je donet ishitreno i bez saglasnosti Socio-ekonomskog saveta. Zato će najviše biti oštećeni oni koji nemaju kvalifikacije ili imaju samo srednju školu, a takvih je u javnom sektoru i najviše".
"To su mahom radnici - pomoćno-tehničko osoblje - kao što su čistačice, kafe kuvarice, portiri, vozači, obezbeđenje... Tako se, i ovoga puta, teret krize lomi preko leđa najugroženijih radnika, tim pre što će direktori javnih preduzeća i dalje moći da primaju veće zarade od propisanih jer će varijabilama i bonusima moći da nadonkade razlike".
U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da im svakodnevno stižu prigovori sindikata na ovaj zakon i da su mnogi - opravdani.
"Niko ne može da prima platu manju od zagarantovanog minimuma, pa ni oni iz javnih preduzeća", kategorična je Radmila Bukumirić Katić, pomoćnik ministra za rad.
Ona dodaje i da u ovom zakonu ima i drugih spornih tačaka, a najvažnija je različito tumačenje zarade:
Siromašni ostaju na osnoviciZaposleni iz javnog sektora koji pripadaju takozvanoj četvrtoj, petoj i šestoj platnoj grupi imali bi, po ovom zakonu, najmanje plate. Njihova osnovica (18.433 dinara) se množi sa koeficijentom koji se kreće u rasponu od 1 do 1,5. Zato bi najniža plata bila jednaka toj osnovici, a najviša - 27.665 dinara. |
"U Ministarstvu finansija smatraju da se u zaradu računa samo osnovna plata plus po 0,4 odsto godišnje za minuli rad, iako u osnovnu zaradu zaposlenima u javnom sektoru ulazi i topli obrok, regres i prevoz".
Zato su sindikati odlučni da preuzmu rešavanje ovih ”nesporazuma” u svoje ruke. Prvi korak je opstrukcija primene zakona iza kojeg stoji Ministarstvo finansija.
U UGS ”Nezavisnost” najavljuju podnošnje zahteva za preispitivanje ustavnosti i zakonitosti, kao i obraćanje Međunarodnoj organizaciji rada. Udruženi sindikati Srbije ”Sloga” će pokrenuti peticiju kojom će zatražiti da se Skupština ponovo izjasni o ovom zakonu, a planiraju da podnesu i tužbe protiv onih poslodavaca koji će u novembru da isplaćuju zarade po novom cenovniku.
I glavni odbor SSSS upravo zakazuje proteste, a prvi se očekuje već iduće sedmice u Nišu.