Ceo život sam pod kočnicama

- Svi se mi trudimo da izgledamo bolje i mlađe nego što to pokazuje naš odraz u ogledalu, i ko kaže drugačije - laže! Nisam protivnik estetskih korekcija, samo je važno da to bude s merom i da se ne pretera. Samo, ja uopšte nisam kompetenta da ocenjujem druge. Ma koliko da je meni preterano tuđe zatezanje i budženje usana, grudi i ko zna čega, moje koleginice koje su to uradile razbiše se od posla po diskotekama, a mene niko tamo ne zove. Tako ispada da zapravo ja nemam pojma, dok su one bile u pravu - kaže Goca.

Imali ste interesantan život, da li biste napisali autobiografiju?

- Nikad ne reci nikad, ali nisam u tom fazonu. Eto, moja drugarica Suzana Mančić javno je iznela detalje iz svoje privatnosti. Ona se nikada ničega nije stidela i hrabro je nosila svoj krst. Zato je veoma poštujem, ali ja nisam takva. Stalno sam tražila izgovore i povlačila se i pre nego što bih nešto započela. Stalno mi se po glavi vrzmalo šta bi rekao onaj ili ovaj, da mi neko nešto ne zameri... Celog života imam tu kočnicu koja me sputava u svemu. Ne znam da lažem, prikrivam i prećutkujem, nego iskreno kažem što mi je na pameti. E, zato kad bih počela da pišem knjigu, garant bih svako malo cmizdrila strepeći ko će zbog iznete istine da se naljuti, bude povređen, zameri mi. Bolje onda da ne počinjem taj posao.
 

Priznanja za sina Bar ne morate da brinete o spotu, sigurno će ga raditi vaš sin Marko Popović, diplomirani režiser? - Naravno, jer je on školovan za to. Kad pričam kolegama o njegovom radu, belo me gledaju, valjda misle kako preuveličavam, a nije tako. Marko se više bavi video-klipovima koje snima po velikim diskotekama i klubovima za poznate di-džejeve. On neće da se gura i eksponira, a dobio je za svoj rad i silne nagrade - Zlatnog viteza na međunarodnom festivalu u Omsku za kratki dokumentarni film "Deca besmrtnosti". Pre neki dan dobio je još jedno priznanje za isti film na manifestaciji "Filmsko bdenje duše" u Sremskim Karlovcima.   Prevazišla komplekse - Dobijam više komplimenata sada nego kad sam bila mlada. Izgleda da je moja lepota najzad došla do izražaja. Šalim se, naravno. Zapravo kao mlađa bila sam premršava, sve mi je stajalo kao na vešalici, pa sam se trudila da prikrijem svoje nedostatke garderobom. Vremenom sam se malo popunila, a i prevazišla svoje komplekse. Sve češće kuvam pa me zato zafrkavaju drugarice. Kažu mi da su one batalile kuvanje, a ja tek nedavno krenula u tu avanturu. Jeste, ali ranije sam više radila, putovala, nisam imala kad da spremam po kuhinji, a sada mi je to lepa zanimacija.

U narednih mesec dana mnoge vaše kolege zakazale su solistički koncert, a vi...?

- Ni ne pomišljam. I tu se povlačim, nemam nameru da pravim koncert, umorila sam se od svega. Ali, priželjkujem da snimim jednu lepu pesmu.

Da li ste je već odabrali?

- Nisam, već dugo tragam za dobrom i kvalitetnom pesmom, ali problem je što mi se ništa ne dopada što sam čula. Ni muzika, ni tekst, sve je bez veze. Ako uspem da je nađem i snimim najzaslužniji će biti moj sin Marko i njegov drugar, koji je profesor muzike. Oni me stalno teraju da se pokrenem, nagovaraju me da otpevam modernu kompoziciju, a ja opet kontam hoće li mi neko prebaciti i pitati me šta mi je to trebalo.

Da nećete da repujete ili snimite neku tehno pesmu?

- Ne baš, ali moderan fazon će svakako biti. Ove godine nisam zapazila niti jednu novu pesmu koja se izdvojila i postala hit. Jedino mi se dopala pesma "Nije ljubav stvar" Željka Joksimovića. Ostalo se vrti dok traje reklama po objavljivanju albuma i onda naprasno nestane. Ne želim da se to desi i sa mojom pesmom. Neću da snimim tek da bi se reklo da sam nešto objavila.