Šabić: Oznaku "tajno" lepe na sve i svašta

Kritika na račun državnih institucija: Rodoljub Šabić

Šabić je u saopštenju istakao da je primena Zakona o tajnosti podataka značajna kako za ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama, tako i za opštu pravnu sigurnost i bezbednost zemlje.

Svakako najveći problem je, prema njegovom mišljenju, to što Vlada nije donela za primenu zakona najvažnije podzakonske akte i nije utvrdila bliže kriterijume za određivanje stepena tajnosti i direktna posledica toga je da je danas, sa formalno pravnog stanovišta, sporna "poverljivost" bilo kog dokumenta koji nosi oznaku tajnosti.

"Potreban je novi zakon"

Zakon o tajnosti podataka predvideo je jedinstvenu nomenklaturu klasifikovanih podataka – interno, poverljivo, strogo poverljivo, državna tajna, dakle, eliminisao je, čak i kao pojmove, "vojnu tajnu" i "službenu tajnu".
Zato je veoma indikativno, smatra Šabić, da su i Vlada i Narodna skupština u svojoj legislativnoj praksi, i to prilično intenzivno, nastavili sa upotrebom eliminisanih pojmova.
Poverenik zaključuje da su se stekli svi uslovi za preispitivanje sadržine Zakona o tajnosti podataka i pristupanje ili njegovu bitnu inovaciju ili zamenu potpuno novim zakonom.

Nadzor nad sprovođenjem zakona i propisa donetih na osnovu njega, zakon je poverio ministarstvu nadležnom za pravosuđe koje, naveo je Poverenik, ni u trenutku usvajanja zakona nije imalo, a ni danas nema praktično nikakve kadrovske resurse za obavljanje ove funkcije.

Zato se organizovan nadzor nad primenom zakona i ne vrši, što ima za posledicu da kao država nemamo ni izbliza realnu predstavu o stanju u ovoj oblasti.

Rukovodioci organa javne vlasti bili su u obavezi da u roku dve godine od dana stupanja na snagu zakona preispitaju oznake stepena tajnosti nad podacima i dokumentima određenim prema ranijim propisima.

Rok je istekao, ali željeni efekti su u potpunosti izostali, istakao je Šabić.

Nasleđena ogromna količina dokumenata koji nepotrebno nose formalnu oznaku poverljivosti i dalje postoji. Šta više, svakodnevno se uvećava novim "tajnama" koje se u odsustvu neophodnih, preciznih kriterijuma lako "kreiraju", napomenuo je Šabić.

U prilog oceni da Zakon o tajnosti podataka egzistira više kao fikcija nego kao realan element pravnog poretka i sistema, govori, prema njegovim rečima još jedan specifičan fenomen