Lopovluk u regionu (2): Zamrzivač s lancem i katancem

- Naravno da oduvek bilo onih koji su u prodavnicama krali robu, ali nikada nije bilo lopova u ovolikom broju. Krade se sve što može, a najviše ulje za jelo (kada ga ima), brašno, konzerve, gotova jela, suhomesnati proizvodi, testenine, sredstva za ličnu higijenu, alkoholno piće... Dnevno uhvatimo i po nekoliko kradljivaca, a meni bude neprijatno kada primetim da je doterana gospođa ili čovek u odelu i sa kravatom pod sako sakrio kilogram brašna ili je u džep stavio pastu za zube, tečnost za pranje sudova, a bilo je slučajeva kada su krali i toalet papir. No, kada ih upozorim da vrate ono što su ukrali, oni to učine i mirno išetaju iz prodavnice, a sutradan se ponovo pojave u prodavnici kao da se ništa nije dogodilo.

Naša prodavnica nije velika, ali mesečno zbog krađa pretrpimo štetu oko 70.000 dinara. Kad bismo podnosili tužbe protiv nekog ko je ukrao paštetu ili veknu hleba, morali bismo da zaposlimo čoveka kojem bi posao bio samo da piše tužbe. Jeste velika šteta koju trpimo, ali u neku ruku moram da razumem penzionere i one koji su ostali bez posla jer zaista žive na ivici gladi - priča trgovac Milan Knežević koji tvrdi da se trgovci sve više pretvaraju u čuvare robe u rafovima prodavnica.

Lopovluk je svakodnevna pojava i u šumadijskim selima. Nedavno su lopovi iz kuće Milenka Obrenovića iz suvoborskog sela Družetići iz zamrzivača ukrali dva-tri kilograma kobasice, dva kilograma mlevenog mesa i pršutu, a iz ostave Olge Erić iz Leušića lopovi su odneli nekoliko flaša mlevenog paradajza, kantu sira i balon rakije. Po selima se kradu i traktori i rakijski kazani, a sa seoskih grobalja se nakon ukopa pokojnika kradu čak i sveće radi voska, a često nestaju i bakarna slova sa nadgrobnih spomenika.

Velizor Luković iz sela Gorni Branetići postao je dobrovoljni čuvar seoskog groblja i njiva u ataru.

- Seljaci sve češće zamrzivače i ostave štite debelim lancima i katancima, a u nekim selima ljudi se organizuju i pomno prate ko im u selo dolazi a ko odlazi. O krađi kukuruza, sena i krompira sa njiva i da ne govorim jer je to postala uobičajena pojava - priča Velizor.

Marija Atlagić, pijačna prodavačica, kaže da su sitne krađe povrća sa tezge uobičajena pojava.

- Naravno da vidim kada neko u džep ili kesu strpa dva-tri krompira, jedan paradajz, papriku i tada okrenem glavu i pravim se da ne vidim. Kada primetim staricu koja je ukrala dva krompira bude me stid i, verujte mi, dođe mi da se isplačem!
 

Hleb uzmem zbog gladi U prodavnicama i na pijacama najviše kradu žene, a jedna je pristala da anonimno ispriča svoju muku: - Od kada sam se rodila mrzela sam lopove, ali, eto, došlo je vreme da i sama postanem lopov ako hoću da preživim. Živim od penzije od 9.000 dinara, bolesna sam i nesposobna da bilo šta radim i više sam gladna nego sita. Ponekad gladujem po dva-tri dana, a onda stavim poštenje i obraz pod noge i odem u prodavnicu da ukradem nešto za jelo. Znam ja da me trgovci mnogo puta vide kada ukradem paštetu ili pola hleba, ali okreću glavu jer znaju da to zbog gladi i muke.