"Džejms Bond nije potreban Srbiji"

Na Međunarodnom festivalu filmske režije u Leskovcu, Lazar Ristovski je dobio nagradu "Živojin Žika Pavlović" za 2012.

 

- Nagradu "Živojin Žika Pavlović" dobio sam, preciznije, za afirmaciju srpskog filma u svetu. Prošle godine tu nagradu dobio je Predrag Miki Manojlović, i mi smo zasada jedini dobitnici ovog priznanja. Na sreću, ono još ne spada u kategoriju nagrada za "životno delo", jer kad one počnu da se dobijaju onda je kraj puta na vidiku, a ja planiram da tek uradim najbolje uloge - kaže Ristovski, koji je kao glumac, reditelj i producent dobio gotovo sva domaća priznanja. I njegov poslednji film, "Beli lavovi", doneo mu je brojna priznanja, pre svega na festivalima u inostranstvu.

U vašoj filmskoj priči kažete da u Srbiji sve vene, samo politika cveta. Ali, i vi ste bili među umetnicima koji su javno davali podršku određenim demokratskim partijama?

- Da, ali ja ne pripadam nijednoj stranci. Izbegao sam i zamke komunističke partije u ondašnjoj Jugoslaviji, kada to baš i nije bilo lako, i mislim da sam u tom smislu slobodan čovek. To što sam u trenucima borbe za demokratizaciju Srbije ponekad bio na mitinzima demokrata ili G 17 plus, smatram građanskom dužnošću i načinom da se borim protiv sistema jednoumlja koje je vladalo Srbijom.

* Šta po vama znači građanska dužnost, kojom se toliko "ogrćemo" kao floskulom i manipulišemo?

- To znači da ću i sutra, ako mi se učini, i ako se pokaže da je Demokratska stranka bila zabluda i samo "firma" za bogaćenje pojedinaca, pomoći i SNS da se održi na vlasti što duže. Šteta je, recimo, što borba Aleksandra Vučića više liči na neki njegov privatni obračun sa korupcijom i kriminalom, nego na stvarnu potrebu Srbije. Imam utisak da je sam u toj borbi, a još je čestito nije ni počeo.

* Šta je ono što svetska publika i kritika prepoznaju u vašoj crnohumornoj priči o nama?

- "Bele lavove" sam snimio pre nego što je počelo "afričko proleće", a umetnici i umetnost često su vidoviti. Ta priča je na neki način predvidela dešavanja na socijalnom i političkom nebu, ne samo Srbije, već i sveta. U jednom od monologa, glavni junak koga igram izgovara aforizam Rastka Zakića "Štrajkujemo glađu, jer nemamo šta da jedemo". Taj aforizam iz filma tadašnja opozicija nosila je kao transparent po ulicama, što znači da bi uskoro i sadašnja opozicija isto tako mogla da ga upotrebi.

* Gde danas više ima crne komedije - u filmovima koji se snimaju, ili u našim životima?

- Film nije tu da preslikava život, nego da mu daje lepšu, plemenitiju i hrabriju sliku, da onima koji ga gledaju ulije nadu, a ne da je oduzima. U životu, ta crna komedija nije nimalo komična, jer je istinita.

* Beli lavovi su vrsta koja je u izumiranju - smatrate li da su ljudi od integriteta danas u nestajanju?

- Naravno da su i oni u izumiranju. Ili u egzilu. Ili spavaju zimskim snom. Povukli se u svoj intelektualni brlog, a prava i mudra država dužna je da takve ljude vrati na veliku scenu, jer oni mogu da joj pomognu. Stručni, pozitivni kritičari su spas za svako društvo. Akademija nauka, kao stecište najboljih i najpametnijih, govorim ovo bez cinizma, ne sme da bude uspavana ili stranački podeljena, kao što je društvo podeljeno. Ona mora biti svest i savest društva - ne mora da ima direktan uticaj na vlast, ali ona u svojim rukama drži intelektualnu svojinu nacije, i odgovorna je za nju.

* Bili ste prvi srpski glumac koji se "sreo" sa Džejmsom Bondom - u "Kazino rojalu" igrali ste s njim partiju pokera u sto pedeset miliona dolara. Šta biste prvo uradili za Srbiju kada biste, po principu sve je moguće, postali Džejms Bond?

- Nisu takvi likovi potrebni našoj državi. Srbiji treba tolerancija i pamet. Kultura. Ulaganje u obrazovanje. Ulaganje u film. Srbiji su potrebni stručnjaci, a ne partijski poslušnici. Srbiji treba ministarstvo za očuvanje zdravog razuma.