Biznis u tišini Centralne obale

Kalajžića su reporteri "San heralda" našli kako priprema doručak, menja posteljinu, čisti travnjake i vodi recepciju u "Bester vestern Bridž vjuu" u Gorokanu. Ovo je vrlo daleko od slavnih dana u kojima je on večeravao sa premijerom NSNj i nadgledao svoje višemilionsko poslovno carstvo. Međutim, prema rečima ovog 71-godišnjaka, jednostavan način života mu prija.

Dokazuje svoju nevinost Uprava za prevremeno otpuštanje odlučila je u februaru da oslobodi Kalajžića, nakon što je nadležni odbor za kontrolu ponašanja ozbiljnih prestupnika utvrdio da je uzoran zatvorenik. Do dana današnjeg, on nastavlja da dokazuje da je nevin. I njegova i familija njegove žene, uključujući njenu pokojnu majku Mej Karmajkl, neprekidno su upućivali na ozbiljne propuste u pravosudnom postupku. U julu je gospodin Kalajžić dao intervju za Kanal Sedam, tvrdeći da je sve bilo policijska nameštaljka. Tada je rekao da nikada neće odustati od krstaškog rata za pravdu. Prošle nedelje, za novinare "San heralda" odbio je da razgovara o ovome. - Možda ću hteti da govorim za 12 meseci, ali sada nemam izjava. Samo pokušavam da idem napred.

- Ja sam u prelaznom periodu - kazao je za sidnejski nedeljnik.

- Izlazak iz zatvora i povratak u stvarni svet je veliki korak. Napolju sam bio svega par meseci, ali već sada mnogo ljudi bilo je veoma dobro prema meni. Jeste, ja sam u procesu vlastite reizgradnje. Zbog toga pokušavam da vodim svoj biznis u tišini. Ne želim da oglašavam kao što sam nekad radio.

Gospodin Kalajžić odrastao je kao sin jugoslovenskih imigranata koji su neumorno radili da održe svoju licencu za restoran pržene ribe i krompira na Menliju. On je od njih učio i kasnije, sa bratom Tonijem, kupio je "K's sneper in", spojio ga sa roditeljskim biznisom, sve zajedno uz obalu. U godinama koje su sledile, postao je predsednik Trgovinske komore Menlija i jedan od prvih komesara za turizam NSNj. Godine 1983, otvorio je hotel "Menli Pacifik internešenel", a vrpcu je presekao tadašnji premijer Nevil Vran.

Manje od tri godine iza toga, gospodin Kalajžić je sasvim drugačijim povodima opet bio na naslovnim stranama novina. Dana 27. januara 1986, njegova žena Megan pogođena je u glavu sa dva metka, dok je pored njega ležala u krevetu njihove kuće u Ferlajtu. Tadašnja gradonačelnica Menlija Džuli Melouz opisala je ubistvo kao "dan kada je Menli izgubio nevinost".

Na sahrani njegove žene, uz Kalajžića je bio više njegovih prijatelja, poznatih ličnosti, među kojima i federalni ministar turizma Džon Braun i ministar sporta Majkl Kliri. Međutim, dok je čvrsto vezana zajednica sa severnih plaža bila oko njega, detektivi su radili svoj posao, saopštivši da se radi po čudnoj i zapanjujućoj zaveri za ubistvo: neslužbeni kralj Menlija iznajmio je plaćenog ubicu da ubije njegovu ženu.

Kasnije će se saznati da je ubica Franciskus Vilhelmus Bil Vanderberg uprskao pet ranijih pokušaja da ubije Megan. U prvom slučaju, pištolj mu nije opalio, dva puta ona nije bila kod kuće kad je on upao u njihovu spavajuću sobu, jednom ga je omeo njen sin, koji je ležao i gledao televiziju kad je on ušao. Peti put, gospodin Kalajžić zaboravio je da otključa zadnja vrata i pusti ga unutra.

U šestom pokušaju, Vandeberg je ubio svoju metu. Ušao je u spavaću sobu ovog para, uperio pušku u Meganinu glavu i, dok je spavala, ispalio dva metka. Onda je, po dogovoru, još dva hica ispalio u Kalajžićev jastuk, kad se on otkotrljao s kreveta.
Kalajžić je osuđen na doživotnu robiju 1988. godine, ali mu je kazna preinačena 1997. godine na 25 godina. On se žalio, ističući da je kazna preterana, ali je Sud za krivične žalbe godine 1998. odbacio taj pokušaj.