Afera Valdhajm u Jugoslaviji (15): Dečja krv na rukama
Pogled u Jasenovac
Tako sam, na neki način, i svoju knjigu o Valdhajmu podredio filmu, opredelio se da živom slikom, autentično i bespogovorno dokažem ko je bio Kurt Valdhajm i kakvu je ulogu igrao u Drugom svetskom ratu na prostoru nekadašnje Jugoslavije, u ovom slučaju prvenstveno na prostoru Zapadne Bosne, odnosno Kozare, tokom poznate nemačko-ustaške ofanzive u proleće i leto 1942. godine.
Zločin na KosovuU trenutku kad je priča o spornom telegramu, koji najteže tereti Kurta Valdhajma, dostigla kulminaciju, u centralnom dnevniku Televizije Beograd pojavio se Fakif Bajrami, direktor Arhiva u Prištini i saopštio da poseduje dokumenta koja dokazuju da je Kurt Valdhajm lično prisustvovao streljanju 104 albanska patriota izvršenom 23. oktotobra 1944. godine u selu Stari Trg kod Kosovske Mitrovice. On je rekao da su, sem Valdhajma, streljanju prisustvovali i general Aleksandar Ler i dvojica albanskih kolaboracionista - Džafer Deva i Redžep Mitrovica. Iz kabineta Kurta Valdhajma je, naravno, odmah negirana ta tvrdnja - da on, "imajući u vidu njegova ovlašćenja, nije mogao da prisustvuje pogubljenjima..." |
Tako je nastala moja filmska storija o Kurtu Valdhajmu koja traje tri sata i dvadeset minuta. Od toga je sedamdeset i pet minuta originalnog, do sada nikada neviđenog i neprikazivanog filma o Jasenovcu "iznutra", o onome što se tamo, u tom strašnom mučilištu i gubilištu dešavalo, odnosno o operaciji Kozara i klasičnom genocidu koji se tamo odigrao 1942. godine kada je stradalo 72.000 ljudi, žena i dece - kako je tada na tom području sve pobijeno i očišćeno da ne ostane traga i oka za svedoka. Konačno je utvrđeno da je u tom pokolju, odnosno u Jasenovcu tada, tačno, po imenu i prezimenu, umoreno 19.472 dece.
U sve to je, ponavljam, do grla bio umešan poručnik Vermahta Kurt Valdhajm, koji je iz te operacije izašao krvavih ruku do lakata. Zbog toga mu je, uostalom, lično Ante Pavelić na grudi pripučio visoko ustaško odličje - bio je jedan od samo dvadesetak, uglavnom nemačkih oficira, od oko 23.000 nemačkih i ustaških soldata angažovanih u pogromu na Kozari, na čijim je grudima posle zasijala kolajna kao priznanje za zasluge u toj ofanzivi.
Ja sam, dakle - oko toga više nema nikakve dileme - konačno i nepobitno dokazao da je Kurt Valdhajm zaista ratni zločinac i prvi put svetu pokazao tu jadnu decu iz Jasenovca, pokazao šta se sve i kako radilo u tom užasnom mučilištu i stratištu. I što je posebno važno: u mom filmu nema nikakve proizvoljnosti i nagađanja, sve je do kraja dokumentarno da ne ostavlja nikakve dileme.
Uz to, još jednom naglašavam, scenario je, praktično, napisao lično nemački ratni izveštač, koji čudesno, nemački, abverovski, vojnički precizno opisuje ceo taj pokolj na Kozari, što stalno prati i potvrđuje i ustaška kamera.
Prekid filmaMoj film, uz sve ostalo, jasno dokazuje zašto je, pri pokušaju spasavanja Valdhajma, napravljen taj nečuveni falsifikat uz blagoslov sa najviših mesta u tadašnjoj Jugoslaviji. Ja sam razmrsio tu obaveštajnu igru o kojoj se u svetu, ipak, još nedovoljno zna, jer film još nije prikazan u celini. Tu se belodano jasno vidi ko je kakvu ulogu imao i ko je kakvu igru igrao u pokušajima spasavanja jednog okorelog ratnog zločinca - konačno, i zašto je to činio. |
Mislim da je moj film kao celina toliko dragocen i značajan jer govori o jednom pravom, klasičnom genocidu, prikazuje sistem iskorenjivanja cele jedne etničke skupine, belodano potvrđuje da je operacija Kozara bila zatiranje semena naroda na tom prostoru. Ja sam mojim filmom neporecivo dokazao i da se genocid desio i ko ga je počinio.
Pored ostalog, više nema ni dilema oko toga kakvu je ulogu imao Kurt Valdhajm u operaciji Kozara - on je bio taj koji je na Kozari odvajao sposobne i zdrave i slao ih u Nemačku i Norvešku na prisilni rad, a sve ostale, nemoćne i nesposobne, u sabirni centar u Kostajnici, u strašno predvorje Jasenovca.
Deo tog "lošeg materijala" bila su i deca. Stotinak te dece ustaše su odvojile i držale ih pod posebnim režimom kako bi pred Crvenim krstom i svetom pokazali svoje tobožnje milosrđe, kamuflirajući tako stravičnu sudbinu i pomor tačno 19.472 ostale dece sa Kozare.
Tih dvesta minuta moje filmske storije zato je već pobudilo i još više će pobuđivati neslućenu pažnju i baciti u zasenak sve što se do sada znalo i pisalo i o zločinima na Kozari i o Kurtu Valdhajmu i njegovoj ulozi u svemu tome i to više ne mogu poreći i u sumnju dovesti nikakvi falsifikati i marifetluci raznih Lončara i Miletića, odnosno onih koji bi i danas nekako da umiju i ospore zločinačku ulogu, da operu krvave ruke Kurta Valdhajma iz vremena kad je nosio uniformu oficira Vermahta i tako verno i odano služio nacizmu.
Slobodan čovek
Kazna i osuda zbog toga ga, ipak, neće stići. On je u jeku afere odsedeo puni mandat na stolici predsednika Austrije i potom umro kao slobodan čovek, prvenstveno zahvaljujući jugoslovenskoj kontraobaveštajnoj službi kojom je tada dirigovao Hrvat Budimir Lončar, moćni i uticajni jugoslovenski diplomata. On je sa tadašnjim šefom Vojnog arhiva, Hrvatom, pukovnikom Antunom Miletićem, koji i sada mirno broji penzionerske dane u Beogradu, organizovao i napravio taj falsifikovani dokumenat kojim je u tom trenutku ne samo spasao glavu Kurtu Valdhajmu, nego je iz temelja poljuljao celokupnu priču o njegovoj ratnoj prošlosti, odnosno izazvao sumnju i u sve one do tada prikupljene, neoborive dokaze protiv njega.