Irski general otkrio tajnu granatiranja

UN lažirale izveštaj o granatiranju Sarajeva: Radovan Karadžić

 

Konvej koji je od 2005. godine u sastavu Parlamenta Irske objasnio je da je taj položaj video tokom redovnog patroliranja i da je bio šokiran.

- Taj položaj je bio dobro maskiran i nalazio se na jednoj strmini sa severne strane puta i paralelno sa rekom, blizu položaja Armije BiH u južnom delu Sarajeva.

- Otkriće tog borbenog položaja ostavilo je na mene dubok utisak jer nisam bio svestan njegovog postojanja uprkos činjenici da se nalazio u zoni odgovornosti Zulu tima UN kome sam pripadao. Pritom, kao oficir za vezu sam bio upoznat sa fiksnim rasporedom borbenih položaja. Ne sećam se ni da su drugi oficiri Zulu tima ili štaba UNMO znali za postojanje tog borbenog položaja - kazao je Konvej.

Pet hitaca Pol Konvej Konvej je izjavio da je onog dana, kada se odigrao incident na pijaci Markale, čuo pet hitaca. - Međutim, zvuk tih granata nije bio onakav kakav bi se očekivao od projektila 120 milimetara, nego mnogo tiši. Zato sam i mislio da se eksplozije nisu odigrale u nadležnosti našeg tima. Ali, video sam pramenove dima i komandi potvrdio da je došlo do pogodaka - kazao je Konvej.

Odgovarajući na pitanje tužioca na šta je mislio kada je rekao da su cevi minobacača sa tajnog položaja bile usmerene ka Sarajevu, svedok je objasnio da je to bio "dosta dobar vojni položaj" za sever grada.

Tokom prepodneva, svoje svedočenje je završio prvi Karadžićev svedok, penzionisani pukovnik ruske vojske i nekadašnji visoki oficir Unprofora u Sarajevu, Adrej Demurenko.

Demurenko, koji je i vojni ekspert, ponovio je raniju tvrdnju da Srbi nisu avgusta 1995. godine granatirali sarajevsku pijacu Markale kako je označeno u tadašnjem izveštaju UN, što je poslužilo i za bombardovanje položaja Vojske RS.

- Smatram da pijaca Markale nije bila pogođena minobacačkom granatom, već da je to bio teroristički akt na ulicama Sarajeva. Ovakav krater je mogao da bude posledice i mine postavljene na tlu. Takva eksplozija bi proizvela isti efekat - objasnio je ruski pukovnik koji je nedugo posle ove eksplozije obelodanio i rezultate svoje istrage o tom događaju.

- Obišao sam tri moguća položaja Vojske Republike Srpske oko grada odakle je mogla da bude ispaljena minobacačka granata 120 milimetara, ali da ni sa jedne od njih konfiguracija terena to nije dozvoljavala. Ali, sa isto toliko položaja Armije BiH bližim gradu bilo je moguće ispaliti ovu granatu - kazao je Demurenko.

Unakrsno ispitujući Karadžićevog svedoka, tužilac Alan Tiger je izneo tvrdnju da je ovaj svedok pogrešno razumeo pravac koji su utvrdili Unproforovi francuski stručnjaci zbog različitih mernih jedinica što je svedok odbacio kao nerelevantnim.

- Utvrđujući moguću putanju granate služio sam se upravo pravcima ispaljenja koja su na karti utvrdili francuski istražitelji - uzvratio je ovaj ruski pukovnik i dodao da je nakon javnog protivljenja zvaničnoj verziji događaja na Markalama očekivao reakciju svojih pretpostavljenih i komande Unprofora koja je izostala.

- Očekivao sam da će me barem neko bilo šta pitati o mom izveštaju, ali to se nije dogodilo. Umesto toga uglavnom sam dobijao pretnje: "Bićeš otpušten" ili "Ubićemo te" - kazao je Demurenko.