Vlada traži rešenje za azilante
Dačić je naveo da je očuvanje vizne liberalizacije jedan od najvažnijih zadataka Vlade Srbije. Analizirana je sadašnja situacija sa lažnim azilantima i razrađeni su planovi za hitno suzbijanje te pojave.
Dačić će o tim merama razgovarati sa evropskim partnerima Srbije, a predstavnici tima Vlade Srbije će otputovati u zemlje zapadne Evrope u kojima je taj problem posebno naglašen kako bi dogovorili zajedničku strategiju na smanjenju broja lažnih azilanata.
Lažni azilanti alarmirali su i Srbiju i Nemačku. Pokrajine zemlje iz koje je potekla inicijativa za reviziju bezviznog režima razmišljaju i o smanjenju nadoknade za one koji traže azil.
Henri Bone iz fondacije Konrad Adenauer, bliske vladajućim konzervativcima, kaže da predlog predsednika srpske vlade da će plaćati troškove za 10.000 azilanata - nije dovoljan.
"Mislim da mora da postoji nešto više od jednostavnog preuzimanja troškova za ljude koji žele da iskoriste trenutne pogodnosti sistema. Mora se rešiti glavni razlog zašto ljudi imaju nizak standard, što nije lako za Srbiju da reši sa praznim budžetom. Ali moguće je napredovati posebno na lokalnom nivou uz uključivanje nevladinih organizacija i crkve", kaže on.
Ipak, sličan problem ima i drugačija rešenja. Urednik spoljnopolitičke rubrike "Politike" Nenad Radičević ukazuje na to da je u komiluku šengenske zone, u Švajcarskoj, ovaj problem jednostavno rešen.
"To je sistem da se sama procedura selektovanja između lažnih i pravih azilanata koji imaju šansu da dobiju azil, vrši u okviru 48 sati. Samim tim ti ljudi nemaju nadoknadu koju primaju azilanti u Nemačkoj, gde procedura traje tri meseca, pa tako tri meseca puta 800 evra je poprilična cifra", napominje on.
Radičević navodi i primer kada se Evropska unija našla u ulozi Srbije - prošle godine je 5.800 državljana Unije, uglavnom Roma, tražilo izbeglički status u Kanadi. Sve se završilo ne nametanjem viza, već pooštravanjem kriterijuma za dobijanje azila.