Iz bečke bolnice u Atomsku banju
- U Beču su uz Miloša bili i roditelji. To je više zbog njihove potrebe da budu uz sina nego teškoća s kojima se borim kada ga sam ili sa suprugom odvedem. Mihailo je tako dobro dete i izvanredno sarađuje sa lekarima, kao i fizioterapeutima, kako austrijskim tako i našim, da vrlo brzo postaje njihov miljenik.
Deda nastavlja akcijuSledeća transplantacija matičnih ćelija malog Mihaila biće obavljena na proleće. Termin i troškovnik porodica još nije dobila, ali kako kaže deda Miloš, prekid terapije ne dolazi u obzir. On će se pobrinuti da se novac prikupi, uveren da će ljudi dobre volje iz zavičaja kao i dijaspore ostati uz njegovog unuka i pomagati ga do izlečenja. |
- Transplantacija je dala očekivane rezultate, rekli su nam bečki lekari, a da je zaista tako najbolje uočavam ja, i to sada u banji. Spazam mišića je popustio, oni su znatno jači, tako da Mihailo neuporedivo duže može da drži glavicu uspravno, sedi bez oslonca, oslanja se na nožice i obe ruke su mu u funkciji - priča Miloš Todorović, koji je svu ušteđevinu i sav mir udobnog porodičnog života u Valjevu uložio u lečenje unuka.
Mihailo od rođenja boluje od cerebralne paralize i zahvaljujući upornosti i nesebičnosti dedinoj, brizi roditeljskoj, ali i novčanoj pomoći žitelja valjevskog kraja i čitalaca našeg lista, on neće završiti ležeći bespomoćan u krevetu čekajući da mu neko prinese čašu vode ili nađe vemena da ga nahrani i presvuče.
To malo telo, koje se savijalo kao da je od gume, sada prima komande iz mozga i jednu po jednu izvršava.
Posle svake transplantacije, broj manuelnih radnji se povećava, ali fizički razvoj još uvek znatno zaostaje za mentalnim, po kome je Mihailo na nivou svojih vršnjaka.
- Sada više nemam sumnji da li će Mihailo prohodati. Mi činimo sve što lekari predlažu i rezultati ne izostaju. Oni preporučuju posle svake transplantacije fizikalnu terapiju u nekom prirodnom, banjskom lečilištu i mi smo već drugi put u stanju da mu to priuštimo.
Iako je ova intervencija u Beču koštala 7.000 evra, tronedeljni boravak u Trepči, sa kompletnim fizikalnim tretmanima, omogućio nam je 500 australijskih dolara koje je uoči puta u Beč poslao moj školski drug Miladin Živković, rodom iz Gornje Bukovice kraj Valjeva, već dugo nastanjen u Australiji.
Gostoljubivi Matići- U Beču smo boravili u stanu Gorana i Danke Matić. Oni su rodom iz Mionice i komšije su mom zetu, ćerki, unuku i prijateljima. Kod njih smo se osećali kao u svojoj kući. Divni i velikodušni ljudi. Poremetili smo im uobičajeni ritam, ali oni ničim nisu pokazali da im je to naporno. Naprotiv, u svakom času osećali smo da smo dobrodošli - priča Miloš Todorović o svojim domaćinima, starim prijateljima familije Grbić, sada i Todorovića. |
Uvek ga se setim dok gledam Mihaila u ovoj lekovitoj vodi, dok vežba sa fizioterapeutom ili se igra sa mnom - kaže Miloš Todorović koji živi za dan kad će njegov unuk, videvši ga na kapiji, pretrčati dvorište i baciti mu se u zagrljaj.
POZIV DONATORIMA
|