Sreda 17.10.2012.
12:01
B. Božin - Vesti

Kriza u četvrtoj brzini (4): Bogatašima još para, bednici da štede

Nezaposleni Grci ispred atisnkog biroa za zapošljavanje
 

Grčka je potonula u haos, a rastuće siromaštvo izaziva bes i ogorčenje Grka prema onima koji bi da im stegnu kaiš. Nedavno je organizovan treći generalni štrajk u zemlji protiv najnovijih mera štednje, koje predviđaju da se plate i penzije smanje za 20 odsto.

Pročitajte još:

1. Život između kontejnera i jahte

2. Prodaju stan da bi preživeli

3. Srbija kao rasadnik milionera

Iako se u ovu zemlju slilo 380 milijardi pomoći iz evropskog fonda, što je teoretski 33.600 evra po glavi stanovnika, u zemlji se taj novac nigde ne vidi. Grčka je i dalje siromašna, a izvan Atine se živi kao da nema ni EU, ni industrijalizacije.

Za to vreme bogati Grci napuštaju brod koji tone. Preko 200 milijardi evra grčkog bogatstva se od početka krize slilo u Švajcarsku, procenjuju eksperti.

Na prvi pogled siromaštvo nije toliko vidljivo u Madridu kao u Atini. Međutim, posledice krize u zemlji su sve dramatičnije. Prema najnovijim podacima, svaki drugi Španac mlađi od 25 godina nema posao, dok gotovo četvrtina živi ispod granice siromaštva. Najoštrije mere štednje u istoriji španske demokratije (država mora da uštedi 65 milijardi evra do 2015. godine) gurnuli su zemlju u drugom kvartalu ove godine u još dublju recesiju.

Rumuni u bedi

Ugrožen siromaštvom je prema definiciji EU onaj ko raspolaže sa manje od 60 odsto od prosečne zarade. Ova suma varira od 1.222 evra godišnje u Rumuniji do 19.400 evra u Luksemburgu. U Nemačkoj ova granica iznosi 11.278 evra godišnje.

Portugal i Italija su takođe u velikim teškoćama, a spisak članica EU koje ne mogu da izađu na kraj sa rejting agencijama i ogromnim dugovima je sve duži. I na Kipru, gde su građani zahvaljujući of-šor kompanijama i bankarskom sektoru stajali na zlatnim zalihama, kriza je posle četiri godine ostavila vidljive posledice.


U Francuskoj takođe vlada nesigurnost jer se još ne zna šta će biti sa programom štednje, koji je obećao novi predsednik Fransoa Oland. Da bi nekako stavio pod kontrolu državni deficit, ovaj socijalista je najavio uštedu od 38 milijardi evra smanjenjem državnih izdataka, birokratije, socijalnih davanja i - drastičnim povećanjem poreza za bogate.

Oktobarfest: Nemci zasad najbolje žive
 

Tako bi poreska stopa za one koji imaju godišnje prihode preko tri miliona evra iznosila 75 odsto, što je najstroži kurs u poslednjih 30 godina. Ova mera bi u prvom redu pogodila menadžere velikih koncerna.


Za to vreme je više od tri miliona Francuza je bez zaposlenja, koliko nije bilo za poslednjih 20 godina. Koncerni kao Dženeral motors, Pežo, Er frans otpuštaju na hiljade radnika, pa se računa da će do kraja godine više od 50.000 Francuza ostati bez posla.

Nemci veruju državi

Nemci se bez obzira na krizu generalno osećaju dobro, čak 88 odsto građana je zadovoljno svojim životom. U Evropi su od Nemaca zadovoljniji još samo građani zemalja Beneluksa i u Skandinaviji. Čak 90 odsto Nemaca kaže da je život u njihovom okruženju dobar ili veoma dobar. Podaci potiču iz najnovijeg evro-barometra Socijalna klima, u kojem je anketirano više od 27.000 ljudi iz svih zemalja EU. Nemci najviše veruju u svoju državu i to da je ona solidna stena u evropskoj oluji. Zadovoljniji svojim poslom su samo Austrijanci, a Nemci u vrhu tabele i kad ocenjuju zdravstvene usluge, osiguranje u starosti i pomoć za nezaposlene.


Studija OECD-a je pokazala da i najveća privredna sila Nemačka nije imuna na krizu, upozoravajući da i njoj preti recesija do kraja godine od 0,2 odsto. Kriza je načinila bogate još bogatijim, a siromašne siromašnijim, zaključak je iz izveštaja nemačke vlade. Privatna imovina Nemaca se procenjuje na 10 biliona evra, što je dvostruko više nego pre četiri godine. Od privrednog rasta najviše su profitirali oni najimućniji. Deset procenata u "klubu milionera" raspolaže polovinom ukupnog bogatstva, a donji slojevi društva poseduju svega jedan odsto bogatstva.


Siromaštvo u Nemačkoj počinje kod 940 evra mesečno, koliko ima svaki šesti stanovnik (ili 15,6 odsto stanovništva). To je više nego u Francuskoj ili Holandiji - ali manje nego što je evropski prosek. Siromašni u Nemačkoj, međutim, ne gladuju, niti spavaju ispod mostova, mada jedan i po milion ljudi redovno posećuje tzv. tafele, gde se besplatno snabdevaju osnovnim životnim namirnicama. Prvi tafel se pojavio 1993, a sada ih je 900 širom zemlje.

Kraj

2019 © - Vesti online