Studentkinja od štrikanja hrani porodicu
Među rukotvorinama koje pravi nalaze se zanimljive kape, šalovi, rukavice, grejači za uši i rajfovi, a tu su i poneki par minđuša, narukvice i ogrlice.
"Sve je počelo kada sam htela da imam beli šal, a nigde u gradu nisam mogla da ga nađem, tako sam došla na ideju da ga napravim sama", kaže Nataša.
Uz bakinu pomoć ona je savladala osnove pletenja i posle malo vežbe sama je sebi isplela šal. "Kada sam napravila prvu kapu i zakačla sliku na Fejsbuk kako bih se pohvalila svojim radom brzo sam dobila poruku od devojke koja je bila zaiteresovana da je kupi. Posle toga usledio je niz poruka i tako je sve krenulo", objašnjava Nataša.
Ona priča da je prvih godinu dana uglavnom učila, uvežbavala tehnike pletenja i osmišljavala šta se sve može napraviti od vune. Kada je posle godinu dana neočekivano počela prodaja, Nataša je morala u ceo proces da uključi i svoju baku.
"Baka ima iskustva u tome i te zime kada je i ona počela sa mi pomaže taman smo se uklapale da sve narudžbenice završimo na vreme. Roditelji su tada radili. Međutim, naredne zime oni su ostali bez posla, a ja sam imala sve više porudžbenica, pa su i oni pritekli u pomoć", priča ova vredna devojka.
Nataša je u međuvremenu naučila i da hekla i to prateći instrukcije na Jutjubu, a kako kaže razlog da nauči heklanje bio je taj što su joj mnogi tražili takve kape pa je rešila i da ih napravi.
"Sada se trudim da osmislim što zanimljivije kape, a često dobijam interesantne porudžbine. Na primer, traže mi kapu u obliku Sunđer Boba ili japanskih likova iz novijih crtanih filmova", dodaje ona.
Pletilja za blogom
Posle nekog vremena bavljenja pletenjem i heklanjem Nataša Blagojević došla je na ideju i da počne da piše o tome i podeli svoja mišljenja i iskustva sa drugima koji se ovim bave. Na blogu piše o tehnikama pletenja, modnim savetima i proizvodima koje pravi, a kako kaže, ovo je bilo još jedna prilika da, osim na društvenim mrežama, reklamira svoje proizvode preko tekstova koje piše. |
Svoje ručne radove Nataša prodaje preko Interneta, a pored ženskih i dečijih modela ponekad pravi i muške. Cene se kreću od 450 do 2.000 dinara, a njene proizvode naručuju uglavnom devojke iz Novog Sada i Beograda i uglavnom im nije bitna cena. Iz Niša tek po neka devojka poruči.
"Mislim da bi mladi trebalo da imaju neki hobi ili neku zanimaciju, nikad se ne zna u čemu mogu da pronađu sebe. Ja sam počela da pletem da bih sebi napravila nešto što nisam mogla da nađem da kupim, ali vrlo brzo sam se pronašla u tome. Zatim, pored uživanja u pletenju počela sam i da zarađujem od toga. Mislim i da bi naročito bilo dobro za studente da, pored fakulteta i večernjih izlazaka, imaju i još neko interesovanje, jer se nikad ne zna gde će ih to odvesti", savetuje Nataša.
Ova mlada devojka uskoro završava ekonomski fakultet, ali ne planira da odustane od pravljenje unikatnih zanimljivih kapa i rukavica. Kaže da će ovo najverovatnije biti njen "posao" i posle fakulteta.