Građani Srbije štede u slamaricama
Kako je na konferenciji za novinare u Beogradu precizirao predstavnik te agencije, 55 odsto ispitanika je rekla da, bez obzira da li koriste i neki od štednih proizvoda banaka, ušteđevinu čuvaju i u gotovini, u kući ili sefu.
Prema istraživanju IMAS internacionala, u Srbiji u bankama štedi 42 odsto stanovnika, dok se jedna četvrtina građana izjasnila da ne štedi.
Za kredit treba dobar razlogPrema istraživanju IMAS internacionala, tek svaka sedma osoba u Srbiji zadovoljna je svojom finansijskom situacijom, a svaki drugi građanin zadužio bi se ukoliko za to postoji dobar razlog ili mu trenutno manjka novca. Kao dobar razlog za uzimanje kredita, preko polovine ispitanika navodi rešavanje stambenog pitanja, dok bi se svaka četvrta osoba zadužila i zbog kupovine motornog vozila ili zemljišta. Više od 70 odsto građana smatra da ne poseduje dovoljno znanja o finansijskim temama i oseća potrebu da se na tom polju unapredi. |
Telefonska anketa o štednim navikama sprovedena je u avgustu i septembru na uzorku od 500 ispitanika, koji predstavljaju štedno sposobnu populaciju stariju od 15 godina. Osim u Srbiji, isto ispitivanje jer obavljeno i u Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Ukrajini, Nemačkoj, Poljskoj, Turskoj i Crnoj Gori.
Dirketor istraživanja IMAS-a Ansgar Lehner je naveo da u Srbiji 72 odsto građana smatra da je odvajanje novca po strani važno, precizirajući da je to kao odgovor navelo 82 odsto ispitanih žena i 63 odsto muškaraca.
Poređenja radi, u Crnoj Gori samo 59 odsto građana slaže se sa tom tvrdnjom, dok čak devet od 10 Mađara štednji pridaje značaj. Lehner je istakao da čak 63 odsto ispitanika u Srbiji smatra da je štednja za njih u poslednje vreme postala važnija nego pre nekoliko godina.
Naveo je da je prosečna mesečna suma koju štediše ostave po strani je oko 4.800 dinara, iako je tek svaka sedma osoba zadovoljna svojom finansijskom situacijom.
Ispitivanje je pokazalo da je prosečna mesečna ušteđevina u Srbiji 4.777 dinara, a da 40 odsto građana štedi mesečno između 2.000 i 6.000 dinara, rekao je Lehner.
Da se građani ne osećaju lagodno sa sumom novca koju su u stanju da odvoje sa strane, prema njegpovim rečima, potvrđuju i to što je oko 65 odsto građana izrazilo je nezadovoljstvo. Muškarci i žene pođednako, u približno 80 odsto slučajeva, navode da štede "za crne dane" ili vanredne okolnosti, dok je odvajanje novca za dopunu penzije u budućnosti ili zdravstvenog osiguranja relativno retko, naročito među mlađima od 30 godina.
Štediše uglavnom odvajaju novac kada god nešto "pretekne", oko 70 odsto njih, dok malo manje od polovine tvrdi da novac štedi samo kada na umu ima konkretnu stvar na koju će ga potrošiti.
Mišljenja ispitanika o tome da li će za pet godina moći da štede više, manje, ili približno isto novca, ujednačena su (31 odsto više, 33 odsto isto, 36 odsto manje), rezultat je ispitivanja.
Najveća briga koju stanovnici Srbije imaju u vezi sa štednjom tiče se makroekonomskih faktora - čak 65 odsto njih brine zbog mogućeg slabljenja valute, opadanja kupovne moći ili visoke inflacije.
Sledi bojazan da uskoro više neće biti u stanju da odvajaju za štednju, što je kao odgovor navelo 56 odsto ispitanika.
Prema rečima Lehnera, građani Srbije generalno nisu pokazali zainteresovanost za investiranje novca. O toj mogućnosti neutralno ili negativno se izjasnilo 81 odsto ispitanika, navodeći preveliki rizik i nedostatak sigurnosti i poverenja kao glavne razloge za svoj stav, rekao je direktor istraživanja o štednim navikama građana Ansgar Lehner.