Država bez kontrole tajnih podataka
On upozorava da je kontrola rada sa tajnim podacima svedena na resorni model, što znači da svako ministarstvo kontroliše samo sebe.
"Ne postoji centralna vladina institucija koja bi se time bavila. Kancelarija kontroliše samo tajne podatke dobijene od EU, NATO i država sa kojima Srbija ima bilateralne sporazume", objašnjava Matić.
On ističe i da je, iako je Zakon o zaštiti tajnih podataka donet još 2009. godine, njegova primena na samom početku.
"Otkad je donet Zakon, imali smo rekonstrukciju Vlade i izbore, što je otežalo njegovu primenu. Imamo Zakon o elektronskom potpisu, ali nedostaje nam potpis o tzv. informatičkoj bezbednosti, koji se ne tiče samo tajnih podataka već i zaštite podataka o ličnosti, podataka iz bankarskog poslovanja, provajderskih usluga".
"Počeli smo da ga pišemo u mandatu prethodne vlade, ali smo stopirani. Nadostaje nam i strategija sajberodbrane, što je obaveza svih budućih članica EU", kaže Matić.
Upitan ko ih je stopirao, odgovorio je: "Izbori, jer odlazeća Vlada nije htela da kreira politiku zaštite tajnih podataka novoj Vladi".