Hoćemo li se ugledati na Hrvate?

Nakon što se u četvrtak u Zagrebu okupilo više hiljada radnika na neočekivano masovnim demonstracijama protiv vladine politike i mera štednje, postavlja se pitnje da li će se slično uskoro desiti i u Srbiji. Iako su problemi radnika veliki, izgleda da sve veće nezadovoljstvo građana ipak neće moći da se pretoči u masovne proteste u Srbiji.

Opet neće biti vruće jeseni u Srbiji   I pored toga što je apatija velika, što postoji duboko nezadovoljstvo građana i standardom i sopstvenom pozicijom sa nikada višom nezaposlenošću, teško je očekivati da će zaista biti kordiniranih masovnih protesta.   "Ne samo zato što u Srbiji ne postoji ni tradiciju autonomnog sindikalnog organizvanja, nego i zato što se ovde ljudi drže logike da ćute dok god kako tako ide, a kada doće tvoj red da protestuješ računaj da niko neće doći da te podrži jer ni ti nisi podržao one pre tebe. I to nije samo problem metalske industrije ili slično nego svuda, i obrozavnju ili medijima", zaključuje profesor FPN Stojiljković.

Jedan od sindikata koji najavljuje masovne proteste je Savez samostalnih sindikata Srbije. Oni traže da Vlada reaguje na drastično povećanje cena sa jedne strane i realan pad plata sa druge.

Lider tog sindikata Ljubisav Orbović je odmah posle oktobarskog skoka cena dao rok vladi od 15 dana da vrati cene osnovnih živtonih namirninica.

Protest još nije zakazan, ne zna se ni datum mada je sada, kako kaže Orbović jedan od prelomnih momenata u Srbiji.

"Naš posao je da pozovemo narod i izađemo na ulicu, mislim da imamo izuzetno veliku podršku, možda veću nego ikada do sada kada smo imali proteste. Nezadovoljstvo je veliko i tu govorimo i o zaposlenima i o penzionerima, nezaposlenima, mladima koji nemaju budćnost u ovoj zemlji. Ovo je pitanje egzistencije i budućnosti svih građana Srbije a ne ove ili one političke opcije ili ovog ili onog ubeđenja “, kaže Orobvić.

Nezadovoljni su i u Sindikatu Nezavisnost, a prema rečima predsednika tog sindikata Branislava Čanka nezadovoljstvo postoji ne samo među radnicima, već i među sve brojnijima na Birou za nezaposlene. Čanak kaže da će protesti postati masovni kada zahtevi budu jasno postavljeni.

"Dakle ne zato što će neko od nas hteti da paradira na ulicama nego zato što će se klima u našoj organizaciji toliko usijati da ćemo morati da izađemo na ulicu. Znači važno je da se pogodi prava tema. To se dešava u Španiji, Grčkoj, Francuskoj, Italiji, to što vidite na snimcima, te ljude na njihovim ulicama, možda je svega 10 – 15 posto među njima članova sindikata, sve ostalo su građani koji su prepoznali svoj interes i pridružili se protestu sindikata“.

Na pitanje zašto već dugo nema masovnih protesta u Srbiji Čanak ukazuje na razjedinjenost sindikata, a Orbović na apatiju i nepoverenje građana.

Situaciju, međutim, dodatno otežava i odsustvo koordiniranih masovnih protesta i solidarnosti, ocenjuje profesor Fakulteta političkih nauka i stručnjak za oblast sindikalnog organizovanja Zoran Stojiljković.

"Kriza užasno disciplinujuće deluje na zaposlene i stvara strah od gubtika posla. I to je kombinovano sa jednom fluidnom svešću koja s jedne strane ne prepoznaje jasne krivce, nije vam krvi ni vaš vlasnik niti politički komesar na čelu javnog preduzeća niti samo vlada nego i kriza, međunarodna zajednica i šta god. A uz to treba dodati ionako slabu solidarnost“.