Film o Budi Koprivici - Srbinu koji je štitio Hrvate i Bošnjake
Budo Koprivica dobitnik je ovogodišnje nagrade za građansku hrabrost pod nazivom "Duško Kondor", koju dodjeljuje NVO "Gariwo", na čijem se čelu nalazi autorka filma.
Proleća 1992. godine levu obalu Neretve u Mostaru kontrolisale su snage tadašnje Jugoslovenske vojske i srpske jedinice. U starom mostarskom naselju Carina, Budimir Budo Koprivica rizikovao je svoj život kako bi zaštitio živote komšija Bošnjaka i Hrvata i njihovu imovinu.
"Trebala je za to velika hrabrost, nije mala. Nije to igranje lopte, to je igranje sa životom. To je nešta iznad svega ovoga što se svaki dan događa", kaže Budo Koprivica i dodaje da bi i danas isto učinio ako bi se ukazala potreba: "Ja to nisam radi sebe radio. Ja sam to radio radi mojih komšija, radi moga grada, radi ugleda svojih sugrađana, ne radi toga da je neko iz ovoga ili onoga naroda".
U dokumentarnom filmu "Čovek čista obraza" o Budinom junaštvu svedoče njegove komšije. Haris Serdarević je ispričao da je Budo ćirilicom, srpskim prezimenima i belim krpama obeležio sve kuće u naselju Carina.
"Budo je saznao da treba da obeleži srpske kuće belim krpama. On je onda uzeo čaršafe bele, pocepao ih i vezao za šteke i na bošnjačke kuće da bi zavarao vojsku da ne bi ulazili i pljačkali", prepričava ratne dane Serdarević.
O Budimiru Koprivici u filmu "Čovek čista obraza" svedoči još jedan njegov komšija, Mušan Đuliman. "Velika je bila hrabrost u ono ludo vreme, kada su jedini argumenti bili puška, nepromišljenost ili nečija samovolja, pojaviti se i kazati nekom od vojnika, koji su bili i pijani i razulareni i nekontrolisani, bez komande i koji su radili ono što im je padalo na pamet".
Enes Maslo prepričava kako je Budo Koprivica svojim komšijama na raspolaganje dao i kuću na moru da sklone žene i decu.
Autorka filma "Čovek čistog obraza" Svetlana Broz ovako je objasnila razlog zbog kojeg je upravo Budimir Koprivica tema njenog dokumentarca: "Zaštitio je ogroman broj svojih sugrađana i ljudi koji su živeli u njegovom kvartu, zaštitio je njihovu imovinu, rizikovao je mnogo. On je to učinio zato što su ga tako vodile njegove moralne norme".
Hroničar mostarskih zbivanja, novinar Zlatko Serdarević kaže da je Budo Koprivica primer kako je i u poslednjem ratu u BiH bilo ljudi koji su se oduprli masovnoj histeriji i koji su pomogli svojim komšijama.
"Malo koji grad je imao tako burnu istoriju kao Mostar, počevši od srednjeg veka, Hercega Stjepana Kosače, turskog perioda, austrougarskog perioda, perioda kraljevine, Drugog svetskog rata, socijalističke Jugoslavije i današnjeg vremena. Ali nikad do sad nije bilo krvavijeg rata u Mostaru nego što je ovaj. Ali, u isto vreme bilo je jako puno lepih primera", navodi Serdarević.
Svetlana Broz je još istakla da je hrabrost koju je pokazao Budo Koprivica potrebna i danas u regionu.
"Bojim se da je potrebno jako mnogo građanske hrabrosti građanima svih tih zemalja da se izbore protiv organizovanog kriminala, protiv bandita koji u najvećem broju vladaju ovim prostorima, protiv ljudi koji su zapravo viđeni da budu u svakoj civilizovanoj zemlji u zatvoru, a ne na vlasti", naglasila je Broz.
Ona je postavila i pitanje zašto danas, 16 godina otkako je oružje utihnulo, nema više građanske hrabrosti u Mostaru, i dalje etnički podeljenom gradu, u kojem u nedelju nije bilo lokalnih izbora, za razliku od ostatka BiH, zbog činjenice da se vodeće hrvatske i bošnjačke stranke nisu mogle dogovoriti oko novih izbornih pravila.