Čeda Marković: Mnogi se stide naše narodne muzike

- Ovog puta odlučio sam se za veliku dvoranu Centra Sava, što jeste malo veći zalogaj, ali nadam se da će publika koja voli pravu narodnu, izvornu muziku doći da uživa u događaju koji je redak u poslednje vreme na našim prostorima. Bez jačih sponzora, što finansijskih, što medijskih ne može se napraviti bilo koji koncert. Posebna priča je ekonomsko stanje naroda, što je takođe bitno. Odlučio sam da karte budu po povoljnim cenama od osam do 13 evra. O drugom koncertu nisam razmišljao, jer ga ne bih pravio sada, već na proleće - kaže Marković.
 

Pevač sve plaća Koliko košta jedna pesma danas? - Pesma, odnosno tekst i muzika se plaćaju od 600 do 1.000 evra. Da li će ona biti hit to njega nije briga, on traži svoj novac. Danas pevač plaća sve - tekst, muziku, aranžman, studio, spot ako želi. Kad sve to završim krenu gostovanja koja opet ja finansiram. Niko se ne seti da mi da ni za benzin. Pevač mora sve da finansira zbog nelojalne konkurencije i nesređenog stanja u muzičkoj industriji.

Mnogi se žale na manjak posla, a vi?
- Letos sam imao dosta koncerata širom Srbije i to su bili nastupi od kulturnog značaja. Ne libim se da zapevam ni makedonsku, vranjansku, kosovsku, vojvođansku ili bosansku pesmu. Publika me traži, ali i razne strukture, kao na primer radnici iz kulture, turizma. Danas nema razlike između zabavne i folk muzike. Ne volim da kritikujem, ali mislim da je naša muzika doživela degradaciju. S druge strane pojedine pesme koje su davno snimljene dolaze sada do izražaja i zato se trudim da snimam pesme koje će imati smisla.
 

Kako dolazite do kvalitetnih pesama?
- Ima malo autora koji mogu da naprave pravu narodnu pesmu. U nekim zemljama umetnici koji snimaju nacionalnu muziku imaju povlašćen položaj. Bez obzira na to da li su popularni ili ne, imaju zavidno mesto u kulturi svojih zemalja za razliku od nas. Mi ne vodimo računa i prave muzičke vrednosti padaju u zapećak, nemaju pravo mesto u kulturnim institucijama. Sve više se urušava nacionalno biće jednog naroda, iako imamo bogatu muzičku kulturu, pismo, jezik. Balkan i Srbija su mesto gde se susreću zapadna i istočna kultura, gde je nastala najkvalitetnija muzika i folklor u Evropi. Tu treba crpsti inspiraciju za pesame i muziku, a ne svojatati muziku dalekog istoka. Mi smo izuzetno sposobni da napravimo dobru muziku, znam jer sam pevao strancima koji su oduševljeni. Naša narodna pesma je naša klasika, neke pesme su male operete. Ali sve je manje kolega koje još pevaju ovu vrstu muzike, a malo se vodi računa o izvođačima takve muzike.
 

Ko je kriv?
- Ministarstvo kulture. Nekoliko puta kod raznih struktura vlasti predloženo je da se nacionalna muzika zaštiti zakonom, kao što je to urađeno u mnogim zemljama u okruženju i Evropi. Na primer, na jednoj televiziji koja emituje tri sata muziku, 80 minuta dnevno bi trebalo da bude nacionalna muzika, ali takav zakon nije donet. Ne znam da li se ljudi iz kulture ili oni koji donose zakone stide da donesu zakon za zaštitu nacionalne muzike. Nije mi jasno. Što bi prisvajali stranu muziku, ako imamo bogatstvo u nacionalnoj muzici, posebno što je naša pesma uvek bila poštovana.
 

Bez trunke stida - Nema me u tabloidnim emisijama, jer nemam šta da tražim tamo. Sad me pred koncert zove Saša Popović, ali kada u njegovim emisijama čujem kako pevaju uživo pojedini pevači, mene je sramota. Bez trunke stida ne libe se da zapevaju uživo, pri tom ne znaju koliko ne znaju. Žao mi je, jer kažu da smo muzikalan narod, a ispada da nismo. Šokirao sam se kad sam čuo da Milorad Čavić ne zna ko je Tozovac, a zna ko je Ceca. Eto, to je prava slika šta se radi kod nas i u dijaspori. Mladi pevači najlakše nauče da pevaju na narodnoj muzici, ali kad im kažeš da otpevaju prostu pesmu na primer "Stani, stani Ibar vodo" nema šanse.