Štednja je siguran put u pakao
- Često volim da napravim jedno slikovito poređenje. To je kao kad imate nov novcat auto od 30.000 evra i jednog dana sednete, okrenete ključ i auto ne upali. Tad se hvatate za glavu, ne znate šta se dogodilo, a kompanija kaže da morate da zamenite čitav motor koji košta kao trećina automobila. A zapravo, vašem autu je samo crkao akumulator, koji košta 50 evra. Dakle, vaš auto je onesposobljen za vožnju, ali rešenje košta samo 50 evra. Isto to je i s ovom ekonomskom krizom. Ona je duboka, ali su instrumenti za njeno rešenje poznati i nadohvat ruke - kaže Pol Krugman koji je u Beogradu predstavio svoju novu knjigu "Okončajte ovu depresiju odmah".
PUCANJE MEHURA
Krugman ističe da bi bilo pogrešno reći da je ova kriza američka, ili evropska, već da je ona zapravo severnoatlantska. Ali, lekovi koje nudi Vašington, odnosno Brisel, potpuno se razlikuju. Govoreći na predavanju o stanju svetske ekonomije i odgovarajući na pitanja "Vesti", Krugman stalno ističe jednu tezu:
- Štednja je siguran put u propast!
Problem Evrope je što upravo taj model zagovara Berlin, ekonomski i politički motor Evropske unije.
Evro je nametnutSada se može postaviti pitanje - zbog čega EU ne primeni lek SAD i štampanjem para makar ne ublaži, ako ne i prevaziđe recesiju? Krugman, kao i svi ekonomisti i komesari EU, ističe da je problem u brzopletom nametanju evra, odnosno monetarnom povezivanju EU, bez prave političke unije.
Srbija je bespomoćnaGostujući u Beogradu, Pol Krugman je istakao da je "Srbija u specifičnoj situaciji jer nije u EU, ali se makroekonomskim kretanjima stanje u zemlji ne razlikuje od stanja u perifernim evropskim ekonomijama, poput Letonije". Dodatna otežavajuća okolnost za podizanje konkurentnosti u Srbiji je, prema oceni Krugmana, što je skoro sav dug zemlje u evrima. |
- Ljudima razum govori da u teškim vremenima vlada mora stegnuti kaiš, iako je pravi put zapravo obrnut. Ako se svi žrtvujemo, ne trošimo, niko ništa ne kupuje, a onda onaj ko proizvodi nema kome da prodaje, jer niko ne kupuje, zatim proizvođač otpušta radnike jer nema proizvodnje i tako se ceo sistem grči. Ulazimo u sumanutu spiralu depresije privrede. Nečija potrošnja je nečiji prihod i ako niko ne troši, niko i ne privređuje i zajedno tonu u haos - napominje profesor Krugman.
Krugman često voli da citira čuvenog svetskog ekonomistu Džona Mejnarda Kejnsa, koji je u vreme Velike depresije tridesetih godina insistirao na brzim rešenjima i ostao upamćen po izjavi: "Dug rok ne postoji. Na dugi rok svi smo mrtvi." Zaboravili smo istoriju, tvrdi Krugman. Danas nema među živima onih koji su bili srednja generacija u vreme Velike depresije ili nastanka nacističke Nemačke. To je takozvani sindrom kolektivnog zaborava u kojem sećanje na neko strašno razdoblje toliko bledi s izumiranjem učesnika da celo društvo zanemaruje lekcije, dovodeći tako u opasnost da se ponove pogubni potezi koji vode u ponor.
Suština je u labavljenju propisa i zagovornici apsolutnih sloboda tržišta žele što manje zabrana u poslovanju. Kako to labavljenje, stručno nazvano deregulacija, uzima maha, tako nastaju ekonomski mehuri koji je naduvavaju godinama, stvarajući za to vreme svima enormne profite. Ali, mehur, svaki mehur, pre ili kasnije mora pući.
ŠTAMPANJE PARA
Američka kriza je bila finansijska, a evropska je dužnička, te stoga Berlin ne prihvata lekcije s one strane Atlantika. Ali, da li je evropska kriza zaista dužnička?
- Cela ta priča o ogromnoj zaduženosti zemalja u velikoj je meri pogrešna, odnosno netačna. Španija i Irska imale su velike viškove u državnoj kasi i nizak javni dug, a danas su u teškoj krizi iz koje se teško nazire izlazak. Uostalom, pogledajte šire na SAD ili EU u celini. Nije bilo dramatično velikih deficita. Kada je kriza prvi put udarila, taj udar nije bio ni u čemu direktno povezan s javnim dugom. To je jednostavno pogrešna tvrdnja. Deficiti su narasli kao rezultat ekonomske krize nakon što je ona stigla. Zato mislim da je priča bila potpuno različita - ističe nobelovac.
Lek koji je, po Krugmanovom mišljenju, nadohvat ruke jeste, najprostije rečeno - štampanje para. Pažljivo, s merom i namenom, ali u ogromnim količinama i odmah!
Taj su lek primenile SAD i danas ta zemlja nije u recesiji. Njen je oporavak anemičan, ali stabilan. Njujorške federalne rezerve su upumpale u ekonomiju SAD ravno 2,96 triliona dolara, a da time nisu izazvali i inflaciju! S druge strane, EU insistira da je lek u stezanju kaiša, rezanju troškova, otpuštanju i rasprodaji državne imovine. Rezultat toga su milioni nezaposlenih, demonstracije, uspon desničarskih ksenofobičnih partija, kao i levičarskih ekstremista, vlade koje padaju kao domine i što je najgore - zemlje koje piju najgorče pilule poput Grčke i Španije danas su u gorem stanju nego pre pet godina.