"Podaci 'Insajdera' o patriotskoj pljački tačni"
"Sve to što je rečeno u emisiji Insajder je istina. Mi smo godinama bezuspešno ukazivali na to nekotrolisano trošenja ", rekao je Stefanović za B92.
On je dodao da bivši ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović nije bio zadužen za sva budžetska davanja i da je više puta pokušao da centralizuju davanja kako ne bi bilo malverzacija, ali da nije uspeo.
"Na vladi se iznosio taj problem više puta. Bogdanović je pokušao da centralizuje davanja kako bi mogla da se kontrolišu ta sredstva, ali onda koalicioni partneri kažu ne može tako, mi najbolje znamo šta je najbolje za školstvo ili zdravstvo", rekao je Stefanović.
On je istako da je greška prethodne vlade što to nije ispravila.
U nastavku emisije Insajder "Patriotska pljačka", koji je sinoć emitovan na B92, otkriveno je da je najviše najviše novca iz budžeta, od ukupno 2,8 milijardi evra koliko je poslednjih 12 godina dato za Kosovo i Metohiju, otišlo na uvećane plate zdravstvenim i prosvetnim radnicima koji formalno rade na Kosovu i Metohiji.
Srbija plaća 359 zaposlenih u Zdravstvenom centru Prizren, u kome od 1999. nema Srba, zatim 19 zaposlenih u apoteci u istom mestu, 28 zaposlenih u Specijalnoj bolnici za plućne bolesti u Peći, 45 u Zdravstvenom centru Đakovica, 44 u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju u Istoku, i neverovatnih 647 zaposlenih u Domu zdravlja i Apoteci u Prištini.
Prema istraživanju "Insajdera", u Domu zdravlja u selu Donja Gušterica zvanično postoji i prima platu i specijalista stomatološke protetike, iako u njemu nije organizovana služba stomatološke protetike.
"Verujte mi, imamo mi u tom zdravstvu dosta haotično stanje dole. I upravo kada sam ja tražio 2009. godine da se sve stavi pod kapu ministarstva za KiM, da iz jednog centra ide sve što se finansira na Kosovu i Metohiji, imao sam nažalost najviše opstrukcija", rekao je za "Insajder" bivši ministar za KiM Goran Bogdanović.
"Insajder" otkriva da se iz budžeta Srbije već 12 godina plaćaju i radnici 33 javna preduzeća na teritoriji KiM, od kojih većina uopšte ne funkcioniše u mestima u kojima su registrovana. Svako od ovih preduzeća osim zaposlenih ima direktora i između pet i osam članova upravnog odbora. Očiti primer je Priština u kojoj i dalje funkcionišu javna preduzeća.