Kako je izdahnula srpska revolucija (3): Tajkuni i šverceri drmaju državom

- Postavljam sebi neizbežno pitanje kako se to dogodilo da se nama, prvom ešalonu revolucije, danas u Srbiji rugaju oni koje smo promenili tog 5. oktobra 2000. godine?! Te godine su donele ratne sukobe, nemaštinu, otimačinu, piramidalne banke, prazne rafove u trgovinama, proboj lažnih vrednosti i urušavanje svega što ima makar kakve dodirne tačke sa moralom. Još 1988. godine se u zagrebačkom listu danas pojavio moj tekst pod naslovom "Zašto ne verujem Miloševiću" i to je početak mog učešća u borbi protiv komunizma i srpskog totalitarizma - počinje svoju ispovest 60-godišnji Kostić.

Od 1990. bio je u Srpskom pokretu obnove gde je pregurao 9. mart, Vidovdanski sabor, demonstracije 1996/97. zbog krađe na lokalnim izborima, učestvovanje u dešavanjima petog oktobra, sindikalnu revoluciju na jugu Srbije, kada je na talasu petooktobarskih promena u vranjskom kraju bukvalno najureno tridesetak SPS-ovskih direktora ovdašnjih preduzeća i ustanova.

- Nakon svega preživljenog i doživljenog usledila je takozvana demokratska tranzicija koja je izneverila sva naša nadanja i snove jer se sve pokazalo naivnim u sukobu sa surovom stvarnošću koja je nastupila u režiji krajnje bezobzirnih i beskrupuloznih aktera na domaćoj političkoj sceni. Jer, to su bila samo deca komunizma koja su stvorila ambijent u kojem će ta revolucija pojesti svoju decu - navodi Kostić.

On ističe da su se odmah nakon 5. oktobra pojavile prve sumnje. Iako ga je željno iščekivao, 6. oktobar nikako nije dolazio.

- Isti ljudi koji su bili na čelu državnih institucija i lokalnih samouprava ostali su i dalje na svojim mestima. Posustale društvene firme prodavane su u bescenje mangupima, a radnici su ostajali bez posla. Novi vlastodršci nisu hteli da zagaze u procese restitucije i lustracije, novac iznet iz Srbije zauvek je "nestao", tačnije, ostao na Kipru, stvarala se nova ekonomska oligarhija koja je diktirala stvaranje koalicija i vlada na svim nivoima. Sve gore od gorega, crnje od crnjega - kaže Kostić.

To je bila izdaja demokratske revolucije.

- Tajkuni su razgrabili društvena preduzeća, naravno, uz pomoć raznoraznih Vlahovića, Cvetkovića, Bubala... Umesto da ih takozvana nova vlast stavi na stub srama, oni koji su učestvovali u švercu i mutnim radnjama tokom devedesetih postali su joj saveznici. Tadašnji revolucionar nije ni u snu mogao da poveruje da "žuti" mogu lako i brzo da porumene, "crveni" da poprime oker nijansu, "plavi" da pomodre, "crni" da poplave, sve to bez stida i ikakvih skrupula.
 

Direktori u suzama Kostiću, koji je kao predsednik sindikata "Nezavisnost" bio nosilac socijalne revolucije 2000. godine, najviše je žao što nije smenio Dragomira Tomića i njegove direktore iz "Simpa", koji su, kako ističe, danas najbogatiji žitelji Vranja. - Kada je jedna grupa naših ljudi ušla u "Simpu" zatekli smo grupu direktora u suzama, sa podignutim rukama uvis, koji su bili spremni da odu, samo da ih ne diramo i ne sudimo im. Bili smo kolebljivi i to su iskoristili ljudi iz kontroverznih struktura da organizuju lokalne batinaše da dežuraju oko fabrike i na taj način osujetili su bilo kakav naš novi upad. Tomić se brzo prilagodio novonastaloj situaciji. Sve što bi dao vraćao je hiljadustruko preko nepovratnih kredita dobijenih od države do neplaćanja poreza i drugih dažbina. Od Đinđića do Tadića i Dinkića svi su mu dolazili na poklonjenje - kaže Kostić.

K  R  A  J