Nemačka podigla lestvicu Srbiji
Briselska administracija u sredu objavljuje godišnji izveštaj o napretku za sve zemlje koje su na putu ka EU, a koji se tiče i Srbije. Iako se ovaj dokument čuva u strogoj tajnosti do poslednjeg trenutka, jasno je da Evropski savet neće dobiti preporuku od EK da odredi datum za početak pretprijemnih pregovora sa našom državom. Ključno je pitanje: koliko će Brisel u novom izveštaju visoko da podigne kosovsku prepreku za nastavak daljeg puta Srbije.
Zvanični Beograd očekuje da izveštaj bude objektivan i da da presek stanja u svim oblastima u poslednjih godinu dana:
Delimičan napredakPrema saznanjima Večernjih novosti, i na osnovu uvida koje u deo nacrta izveštaja, Fileov tim će u predstojećem izveštaju o napretku pohvaliti Srbiju za “delimičan napredak” u ostvarivanju reformi i zatražiti da se, uz jedini preostali ključni uslov oko Kosova, pažnja naročito usredsredi na završetak pravosudne reforme i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Traži se, takođe, i unapređenje regionalne saradnje. Ovaj izveštaj za Srbiju se već ocenjuje “ni kao pozitivan, ni kao negativan”. |
"Vlada je formirana pre dva meseca i ne mogu joj se pripisati ni pozitivne ni negativne stvari u prethodnih devet meseci. Realni smo i ne očekujemo da dobijemo preporuku za otpočinjanje pregovora. Ali verujem da ćemo dobiti jasno naglašenu podršku da nastavimo integracije", rekla je za Večernje novosti Suzana Grubješić, potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije.
Na putu do datuma za pregovore, ispred Srbije ostaje najteži zahtev koji se odnosi na normalizaciju odnosa sa Prištinom. Za Srbiju je potpuno neprihvatljiv takozvani nemački zahtev da Srbija potpiše izjavu o dobrosusedskim odnosima sa Kosovom:
"Imamo precizne uslove da implementiramo ranije dogovore sa Prištinom i taj proces teče. Spremni smo i da nastavimo dijalog", rekla je Grubješićeva.
Evropska komisija je još u prethodnom izveštaju navela da je potrebno ostvariti napredak u preostalim segmentima tehničkog dijaloga Beograda i Prištine, kao što su telekomunikacije i energetika, uz primenu svega do sada dogovorenog. Ali primena postignutih dogovora se u Beogradu, Prištini, Briselu i Berlinu drugačije tumači.
Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Berlinu, ne isključuje ni varijantu da EK u novi izveštaj ugradi nemački zahtev o potpisivanju dobrosusedske izjave:
"Nemačka će imati ogroman uticaj na izveštaj EK, i tu ne smemo da imamo nikakve zablude. Pogrešno je očekivati da će EK uspeti da ublaži stav Berlina jer do toga neće doći. Sigurno je da nećemo dobiti datum dok ne ispunimo nemačke zahteve na severu Kosova i dok ne primenimo integrisano upravljanje prelazima, a bojim se da će formalan uslov da bude i izjava o dobrosusedskim odnosima".
Evropski komesar za proširenje Štefan File će, prema saznanjima Večernji novosti, istaći da će preporuka za dobijanje datuma biti moguća “čim se ispuni jedini preostali ključni uslov”, odnosno čim se primete znaci vidljivog i održivog napretka odnosa s Kosovom.
Ukoliko ne bude iznenađenja u poslednji čas, predstojeći izveštaj o napretku bi trebalo da bude takav da omogući “zeleno svetlo” za početak pregovora od strane šefova država ili vlada na nekoj od predstojećih sednica Evropskog saveta, najranije u martu, pod uslovom, da ne bude novih neprihvatljivih zahteva i ako dijalog s Prištinom, za čiji nastavak još nije utvrđena ni platforma, napreduje do zadovoljavajućih razmera.