Kako je izdahnula srpska revolucija (1): Sudnji dan za narod
* Kada je u julu 2000. tadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević promenio Ustav, a potom i raspisao redovne savezne, ali i prevremene izbore za predsednika federacije, opozicija je delovala zatečeno, nesigurna šta da čini. Da li da izađe na birališta pod uslovima koje je po svojoj meri skrojio Milošević, ili da ih bojkotuje i sebe eliminiše sa političke scene? Nastalo je komešanje. Negde u to vreme dogodilo se čuveno lupanje u prazne šerpe u vreme Drugog dnevnika.
* Pre petooktobarske revolucije Srbiju su potresali građanski i studentski protesti. Na prvim višestranačkim izborima u decembru 1990. Milošević je pobedio, a TV Beograd nije propuštala priliku da neistomišljenike naziva izdajnicima, pa se u vestima objavljuje da SPO sarađuje sa proustaškom i profašističkom Hrvatskom. Drašković je tražio demanti, nije ga dobio i zakazuje prve velike opozicione demonstracije za 9. mart 1991. u podne pod nazivom Miting protiv petokrake.
Kalendar devedesetih* 1991. Slovenija i Hrvatska se otcepljuju i počinje raspad SFRJ. |
Dan ranije policija saopštava da je skup zabranjen i da umesto u centru Beograda može da se održi na Ušću. Vuk je tada odgovorio da on ne protestuje protiv ušća Save u Dunav, već protiv Miloševića.
- Nikada u istoriji Beograda nije bilo dana kao što je bio 9. mart, niti će ga ponovo biti. Bio je to podvig. Dan bez mrlje na sebi. Neponovljiv. Slobodan Milošević na vrhuncu moći bačen je u nokdaun. Samo toga dana i nikad više, režim je izveo oko 15.000 policajaca, a uveče i tenkove JNA. Da nije bilo tog dana, ne bi bilo ni 5. oktobra - tvrdi danas lider SPO Vuk Drašković.
Deveti mart 1991. bio je prvi masovni protest protiv Miloševićeve vlasti i neslobode medija. Vuk Drašković je završio u zatvoru, a Branislav Lečić i Žarko Jokanović predvodili su proteste na Terazijskom platou narednih 40 dana.
* U Beogradu od 1993. godine deluje umetnička grupa Magnet čiji je osnivač, vođa i glavni ideolog student književnosti Miroslav Nune Popović. Grupa je postala poznata po seriji javnih umetničkih radova protiv društvene nepravde.
Juna 1997. godine organizovan je projekat "Rekvijem za Srbiju" pred kancelarijom predsednika Srbije. Uz ogromnu zaklanu svinju na kojoj je pisalo Srbija, Nine je nameravao da preda i sledeću poruku: "Gospodine predsedniče Miloševiću, zaklali ste Srbiju i sve u njoj: život, umetnost, nauku, kulturu, privredu, ekonomiju, školstvo - pravdu i poštenje. Ništa nije ostalo.
Poklanjam vam ovu zaklanu svinju duboko uveren da na taj način jasno predstavljam svoje gorenavedeno mišljenje o konkretnoj posledici vaše vladavine Srbijom. To je moj rekvijem za Srbiju." Naravno da je ova oštra provokacija završila hapšenjem vođe grupe Nuneta Popovića.
Protesti povodom krađe na lokalnim izborima 1996/97. primorali su tadašnji režim da prizna rezultate lokalnih izbora i opozicija je uzela vlast u mnogim gradovima i opštinama. Građanske proteste vodila je koalicija Zajedno i trajali su 88, a studentske - Studentski parlament i trajali su više od 117 dana. Protestne šetnje prerastaju u svojevrsni spektakl: bubnjevi, udaraljke, trube, pištaljke, činele, zvonca, lude kape.
Gde su danas lideri DOS-aPrvi posleratni demokratski premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade Srbije. Vojislav Koštunica, predsednik DSS-a i bivši predsednik Jugoslavije i premijer Srbije, danas je u opoziciji.
Nekadašnji lider G17 plus Miroljub Labus povukao se iz javnosti nakon obavljanja funkcije vicepremijera Vlade Srbije zbog, kako je tada rekao, neispunjenih obećanja u vezi s evropskim integracijama.
Mlađan Dinkić već 12 godina vodi finansije Srbije na različitim funkcijama. Lider Sandžačke demokratske partije Rasim Ljajić je do dana današnjeg ministar u saveznim i republičkim vladama.
Predsednik Reformista Vojvodine Miodrag Isakov bio je ambasador Srbije u Izraelu, a Dragoljub Mićunović je svoj Demokratski centar kolektivno vratio u DS. Čedomir Jovanović, zbog neslaganja sa partijskim stavovima DS-a, formirao je Liberalno-demokratsku partiju.
Dragan Veselinov, nekadašnji šef Koalicije Vojvodina, podneo je ostavku na funkciju ministra poljoprivrede 2003. I bivši ministar policije Dušan Mihajlović povukao se iz politike i nastavio da vodi preduzeće "Lutra". |
Posle 34 dana mirnih demonstracija Milošević odlučuje da dovede na Terazije svoje pristalice i da "veličanstvenim mitingom za Srbiju" okonča pobunu naroda: iz provincije toga dana stižu hiljade "kontramitingaša", sa lanč-paketima, slikama vođe i parolama "Hvala za Dejton". Kontramitingaši su poručili vođi na bini: "Slobo, mi te volimo!" Odmahnuo je rukom i odgovorio: "Volim i ja vas!"
Sutra nam je sudnji dan, rekao je Zoran Đinđić uoči 5. oktobra 2001. godine. Posle 12 godina pitamo se da li je srpska revolucija, kao nekada francuska, pojela svoju decu? Posledica Francuske revolucije bila je da su svi učesnici bili naknadno žrtvovani i poslati na giljotinu. U Srbiji kao da se dogodilo suprotno, da su revoluciju na giljotinu poslala upravo njena deca.
Vođe protesta tada su ulivali nadu u bolje sutra a danas su uglavnom slika i prilika sunovrata očekivanja demokratije. Učesnici petooktobarskih promena koji su na vlasti i danas, 12 godina kasnije, ponavljaju iste parole kao i 2000. godine da su Srbiji "neophodne sveobuhvatne reforme i brže približavanje EU".
* Vesna Pešić, donedavno aktivna na političkoj sceni i jedan od učesnika svih srpskih revolucija, devedesetih za "Vesti" kaže da se umorila od te priče:
- To je već ispričana priča, sve što sam imala kazala sam, napisala, nemam više šta da dodam - kaže ona. Ipak, u svojoj knjizi "Divlje društvo - kako smo stigli dovde" Pešićeva objašnjava kako se u Srbiji dogodilo da uspe kontrarevolucija.
- Kontrarevolucija je bila moguća jer na revolucionarnoj strani više nije bilo nikoga. Demokratska stranka je izneverila demokratsku Srbiju. Ekonomija je u očajnom stanju. Penzije će se saseći do gladi. Posla nema na vidiku. Zdravstvo postoji samo zato da bi nas podsećalo na to koliko je puta opljačkano.
* Heroj petooktobarske revolucije Ljubisav Đokić, poznatiji kao Džo bagerista, jedini slavi godišnjice revolucije u centru Beograda, koje posećuje šačica građana.
- Meni je 5. oktobra bio cilj da uđem u televiziju. Znao sam da ako osvojim televiziju, pašće i vlast. Ja sam televiziju osvojio, ali vlast nije pala, sve je ostalo isto - kaže Džo bagerista, danas penzioner koji u demokratiji jedva sastavlja kraj s krajem.