Poslednji oproštaj od kneza Pavla

Danas su na Oplencu u Crkvi Svetog Đorđa sahranjeni posmrtni ostaci kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole Karađorđevića, koji su ekshumirani 28. septembra na groblju "Boa de Vo" u Lozani.  Posmrtni ostaci su do juče u 17 časova bili izloženi u Sabornoj crkvi u Beogradu odakle su ispraćeni zvukom crkvenih zvona.

Nikolić: Knez Pavle čuvao Srbiju od rata

Nikolić je u oproštajnom govoru naveo da se danas ispravlja nepravda naneta knezu Pavlu koji je, kako je rekao, bio uvažavan u svetu, ali ne i u Srbiji.

"Danas ćemo skinuti sa leđa deo teškog tereta koji smo sebi sami natovarili kad smo se zaslepljeni sadašnjošću odrekli poštovanja vredne prošlosti. Ovaj dan je veliki za Srbiju", kazao je Nikolić.

On je dodao da bi danas svi građani Srbije, bez obzira na lična uverenja i verska ubeđenja, trebalo da budu ponosni što "odužujemo jedan od najtežih dugova koji jedan narod može da ima - dug prema predsedniku".

"Koliko je naroda u svetu koji su imali carice, kraljice, kneginje, careve.. Da li su se oni koji su ih imali odrekli sećanja na njih? Koliko naroda u našem okruženju danas u ovom času razmišlja o Srbiji na bolji način?", upitao je Nikolić.

On je istakao da se danas na Oplencu ne iskazuje poštovanje samo porodici Karađorđević, već da, kako je naveo, pokazujemo da poštujemo svoju tradiciju i istoriju. Govoreći o životu kneza Pavla Karađorđevića, Nikolić je kazao da je knez Pavle od samog preuzimanja najodgovornije pozicije činio sve što je mogao da Jugoslavija ne bude uvučena u rat.

"Imao je dva izbora kad se odlučivalo o sudbini zemlje - da pristupi Trojnom paktu ili da mu se suprotstavi sa slabom armijom. Saznavši da su Sovjetski savez i Treći rajh pred potpisavnjem odluke o nenapadanju, odlučuje se za prvo. To izaziva burna negovanja u zemlji i vojni udar kojim je vlast predata kralju Petru drugom, maloletnom sinu kralja Aleksandra i Jugosavija je bila okupirana za 11 dana", naveo je predsednik.

Knez Pavle je posle toga otišao u Grčku, pa u Kairo, živeo u teškim uslovima, a kasnije mu je u Londonu poginuo sin Nikola što nikad nije prežalio, kao i miris srpskog bosiljka, kazao je Nikolić.

Prestolonaslednik: Svi Karađorđevići uskoro u Srbiji

Princ Aleksadar Karađorđevih je istakao da je bio čest gost u Parizu kod kneginje Olge i kneza Pavla i da su mu te uspomene u najlepšem sećanju. On je izrazio uverenje da će i posmrtni ostaci drugih članova dinastije Karađoređvić koji su sahrenjeni van Srbije uskoro biti preneti u zemlju.

Na Oplencu je pre ceremonije polaganja posmrtnih ostataka kneza Pavla, kneginje Olge i njihovog sina Nikole služena liturgija.

Gardisti nosili kovčeg

Na ulazu u grad grupa meštana čekala je dolazak nekadašnjeg namesnika Kraljevine Jugoslavije, a nekoliko minuta kasnije uz intoniranje državne himne stigli su na Oplenac. Kovčeg Kneza Pavla u crkvu su uneli gardisti Vojske Srbiji, a kovčege njegove porodice, članovi pevačkog društva iz Šumadije.

Crkva Svetog Đorđa sinoć je bila otvorena za sve koji su želeli da odaju počast knezu Pavlu do ponoći i opet je otvorena ujutru od pet časova.

Sahrani posmrtnih ostataka pored ćerke kneza Pavla Jelisavete sa porodicom i predstavnika državnog vrha sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem na čelu, prisustvovaće i predstavnici grada Lozane, Nikolas vojvoda od Kenta, princ Nikola Karađorđević i članovi diplomatskog kora.

Rehabilitacijom kneza Pavla stekli su se uslovi za njegov povratak u zemlju. Njega su komunističke vlasti 1945. godine proglasile izdajnikom, a krajem 2011. godine sudskom odlukom ta presuda je poništena kao i sve njene pravne posledice, pa je posle više od sedam decenija izgnanstva, knez Pavle ponovo u Srbiji.

Time je ispunjena poslednja želja kralja Petra Drugog da svi Karađorđevići budu sahranjeni na jednom mestu, u kripti crkve Svetog Đorđa. Tu već počivaju 22 člana porodice Karađorđević, među kojima i četiri vladara Srbije.

Biografija kneza Pavla

Knez Pavle Karađorđević rođen je u Sankt Peterburgu 1893. godine. Maturirao je 1912. godine u Drugoj beogradskoj gimnaziji, a već naredne godine upisuje studije na Oksfordu.

Posle Prvog svetskog rata je na Oksfordu diplomirao na istoriji umetnosti i postaje "master of arts". Kasnije mu je dodeljena diploma počasnog doktora Univerziteta u Oksfordu.

Posle ubistva kralja Aleksandra Prvog u Marselju 9. oktobra 1934. godine, postao je knez-namesnik Kraljevine Jugoslavije, umesto maloletnog Petra Drugog.

U vreme dok je on bio namesnik potpisan je Trojni pakt sa silama Osovine, 25. marta 1941, što je dovelo do masovnih demonstracija u Beogradu kojima je pakt odbačen, a Kraljevina Jugoslavija ušla u rat koji je posle 12 dana izgubila. Knez Pavle, međutim, nije stavio potpis na Trojni pakt.

Posle demonstracija 27. marta, knez Pavle je iz Beograda otišao sa porodicom u Grčku, a zatim u Kairo. U junu 1943. godine zajedno sa porodicom prebačen je u Južnu Afriku, a zatim se seli u Ženevu 1948. godine.

Knez Pavle Karađorđević preminuo je 14. septembra 1976. godine u Parizu. Sahranjen je na groblju u Lozani, a njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su 28. septembra.