Razred iz celog sveta

Počelo je slovom A, nastavljeno azbučnim nizanjem, kao prvačići okupljeni horski ponavljaju, malo je zapelo sa slovom R, nije kao francusko, treba ga zakotrljati. Nataša im aplaudira, kao i mnogo puta do završetka prvog časa koji služi za upoznavanje i teče veselo. Može se zamuckivati, zakočiti, nema ocena, nema ustručavanja, ali je problem što Nataša govori samo na srpskom, a prisutnima je novi jezik poput španskog sela.

Zaboravimo rat - Hoću da učim srpski, hoću da diskutujem sa mojim prijateljem Mikijem. Srbija ulazi u Evropu, bićete naši. Vreme je da se zaboravi rat. Ići ću upoznati Kusturicu, jednog dana ću sresti Đokovića. Hoću da pričamo na srpskom, oni su najbolji ambasadori Srbije - izjavljuje Fransoa Paviza-Šuli de Parmangl.

Profesorka Nataša veruje da će odrasli polaznici brzo savladati tajne novog jezika.

- Kulturni centar u svojoj delatnosti treba da ima i ovakvu ponudu, a ideja je da jedanput nedeljno po dva sata održava kurs srpskog jezika za odrasle. Danas smo se lepo zabavili, prihvatili su igru, razumeli. Francuzi, Kamerunka, Japanka, Španac, Amerikanac. …

- Ukoliko se pokaže da ima dovoljan broja upisnika, kurs bi počeo 15. oktobra - saopštava profesorka Nataša.

Polaznik Mišel Šežanjak je pola Francuz, pola Poljak i otkriva šta ga je nateralo na časove srpskog jezika:

- Šest godina sam u ljubavi sa Srpkinjom i to je razlog za moj dolazak ovde, dakle nastavljam i ljubav i jezik.

Sestre penzionerke Mari Jednok i Denis Krevak kažu da su im roditelji Srbi, razumeju srpski, ali se nadaju da će i progovoriti na maternjem.

Verenik Francuskinje Tifani Blok je Srbin:

- Obožavam ga, ići ću u Srbiju, u Planu. Srpski jeste težak, ali je ljubav lepa.
Supruga Amerikanca Aleka Karina je Novosađanka, zato je on čvrst u odluci da će srpski savladati. Pjera Solara je na ovaj čas dovela znatiželja, jer "svaki novi jezik otvara nove vidike".

Pravnik Danijela Jobić je rođena u Boru, a kako se deda u Francusku nastanio 1912. godine privukao je i porodicu.

- Ja sam u Srbiji bila samo jedanput, 1954. godine, Ipak, na srpskom znam da kažem: "Pada kiša. Duva vetar. Dobro jutro. Ti si pijan. Eci, peci, pec, ti si mali zec", ali ne znam da sklapam rečenice. Odlučila sam da potpuno savladam srpski.

Kamerunke Lujza i Herina Bumso su već bile u Smederevu, Valjevu, Kraljevu, Novom Sadu, Zemunu. Lujza čita ćirilicu, piše, srpski dobro govori.

- Zaljubljena sam u Srbiju i Srbe. Pitaju me zašto? Pa, volim te ljude, kontakt s njima, prirodu, hranu. O-la-la, u Srbiji je sve super! Idem opet u oktobru - u dahu prijavljuje Lujza.

A za kraj časa ovaj šarenoliki razred uspeo je sa profesorkom da zapeva "Devojko mala".