Stan kao dve zatvorske ćelije

Čest natpis na kućama u San Francisku

 

Novi stanovi će, tvrde zagovornici, biti jeftinija opcija za mnoge samce koji žive u San Francisku. Stanovi u San Francisku su se u junu ove godine izdavali za više od 2.700 dolara, a cena novih, malih stanova bi bila od 1.200 do 1.500 dolara, izjavio je supervizor Skot Viner za "Los Anđeles Tajms".

U tim stanovima bi mogle da žive najviše dve osobe, a stanovi za više stanara bi morali da imaju bar po 9,3 kvadratna metra za svakog dodatnog stanara. I njujorški gradonačelnik Majkl Blumberg objavio je u julu takmičenja za arhitekte za projektovanje stanova između 25,5 i 28 kvadratnih metara, a prva zgrada sa mikrostanovima biće izgrađena na istočnoj strani Menhetna.

Izgubio 12 kuća

Velika ekonomska kriza koja je od 2007. godine protresla i mnoge srpske imigrantske porodice koje su u svom posedu imale tek kupljene nekretnine. Posle juna 2007. nastupio je nagli pad cena nekretnina, a time i haos na tržištu.

Mnogi Amerikanci koji su u biznisu nekretnina videli sigurnu investiciju osetili su to na svojoj koži. Mnogi od njih dobijali su lako ogromne kredite i lako kupovali kuće i stanove. Međutim, kada je trebalo prodati nekretnine, suočavali su se sa relanošću u kojoj je to bilo teško i gotovo nemoguće. U Čikagu je tako poznata priča jednog Rusa koji je nemilice podizao kredite i kupio za samo nekoliko godina čak 12 kuća.

Nažalost, njihova vrednost je u međuvremenu drastično opala, a on je dodatno potrošio mnogo para na njihovo renoviranje. Kada je trebalo da ih proda, nije uspeo ni po istoj, a kamoli većoj ceni, tako da mu je ta ista banka oduzimala jednu po jednu, dok mu 2010. godine nije oduzela svih 12 kuća!

Međutim, zaplena kuća samo je produbljivala ekonomsku krizu jer banke nisu imale kome da ih prodaju. Tako su cene nekretnina i dalje niže od njihove realne vrednosti. Do ove poslednje ekonomske krize kupiti nekretninu, renovirati je i brzo prodati po većoj ceni godinama je bila odlična mogućnost zarade u Americi.

Sa krizom takvi poslovi su postali rizični i mnogi su vodili u velike gubitke. Mnogi stanovi i kuće bili su očajnom stanju, te je trebalo kupiti drvenariju za pod i stolariju, promeniti pločice u kupatilima i kuhinji, kupiti frižider i zamrzivač (koje ima svaka američka kuća), promeniti vrata i prozore, okrečiti...

Propast stanodavaca

Neki su pokušali da zarade na drugi način. Jedan mladi nezaposleni bračni par, srpskog porekla, dobio je od banke kredit od nekoliko stotina hiljada dolara i kupio kuću sa četiri stambene jedinice u "neprofitnom" kraju. Njihova mesečna rata banci iznosila je 6.000 dolara, ali su oni planirali da nekoliko godina izdaju stanove u kući, a kada banci vrate dug da prodaju kuću. Međutim, zbog nepopularnog kraja, u kojem je bilo mnogo kriminala, nisu uspevali da nađu pristojne stanare koji bi im plaćali kriju na vreme, a sa praznim stanovima bilo je teško vraćati banci svakog meseca 6.000 dolara.

To ih je primoralo da počnu da izdaju stanove po mnogo manjoj ceni od realne, pa su umesto 1.500 dolara za jedan trosoban stan, tražili samo 700 dolara. Stanari su dolazili i odlazili, a ponekad su "zaboravljali" da plate kiriju. Mesečni dug banci se drastično povećavao svakog meseca, kao i kazne za neizmirivanje obaveza. Posle dve godine njihove dugove banci preuzela je izvesna agencija za dugove, a vrlo brzo ovom bračnom paru je oduzeta kuća. Računa se da kredit veći od vrednosti kuće danas ima 11.000.000 Amerikanaca.

Najbolje su prošli oni koji su tražili od banaka smanjenje mesečnih rata. Tome su uglavnom prethodili dugi i iscrpljujući razgovori sa bankarskim službenicima, ali su neki uspeli da naprave bolje ugovore sa bankama i plaćaju manje mesečne rate.
Posle velike krize čini se da ipak nastupa zatišje, a da ljudi postaju mudriji i oprezniji u poslovanju sa nekretninama. Jedno je sigurno, i dalje traje trend niskih cena nekretnina, tako da je ovo najbolje vreme za kupovinu kuća i stanova koji nikada nisu bili jeftiniji.