Umro Vojin Dimitrijević

Rođen je 9. jula 1932. godine u Rijeci (Hrvatska). Gimnaziju i Pravni fakultet završio je u Beogradu na kome je magistrirao i doktorirao 1965, uža specijalnost - ljudska prava. Počeo je da radi 1958. kao administrativni sekretar Jugoslovenskog skupa interparlamentarne unije, zatim je bio stručni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Profesorsku karijeru započeo je 1960. na Pravnom fakultetu u Beogradu kao asistent, zatim je bio docent, a potom redovni profesor na katedri za međunarodno pravo. Kada je 1998. novim Zakonom o univerzitetu ukinuta autonomija Univerziteta, bio je u grupi od 16 profesora koji su stupili u štrajk. Najpre je suspendovan, a 30. septembra te godine je penzionisan.

Bio je predavač na univerzitetima u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji, Finskoj, Nemačkoj, Italiji, Japanu, Norveškoj, Poljskoj, Španiji, Južnoj Africi, Sloveniji, ŠVedskoj, Švajcarskoj, Tajlandu, Tunisu, Velikoj Britaniji i SAD.

Sredinom sedamdesetih vodio je kultnu emisiju "Kino-oko" na beogradskoj državnoj televiziji.

Član je mnogih uglednih međunarodnih organizacija koje se bave ljudskim pravima i međunarodnim odnosima. Od 1982. do 1994. bio je potpredsednik Komiteta UN za ljudska prava, potpredsednik International Studies Association, predsednik Jugoslovenskog foruma za ljudska prava (1987-1989), a od 1992. dve godine predsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

Bio je predsednik Veća za ljudska prava Centra za antiratnu akciju. Jedan je od osnivača Foruma za međunarodne odnose (1995). U avgustu 1999. izabran je za člana Insituta za međunarodno pravo u Berlinu. Direktor Beogradskog centra za ljudska prava postao je 1995. Bio je član Komisije za istinu, koju je formirao jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica 3. aprila 2001, ali je 15 dana po osnivanju podneo ostavku na članstvo.

U junu 2000. kanadski Univerzitet Mekgil proglasio ga je za počasnog doktora nauka, a u julu 2002. mu je i Savet i Senat Kentskog univerziteta u Kenterberiju dodelio istu titulu.

Izabran je 30. aprila 2003. za člana Međunarodne komisije pravnika (ICJ), čije je sedište u Ženevi, a čini je 60 eminentnih pravnika koji predstavljaju sve pravne sisteme u svetu.

Bio je član Upravnog odbora Jat ervejza, član Saveta za borbu protiv korupcije i u Savetu Policijske akademije do 8. juna 2004. godine, kada je podneo ostavku na članstvo u tim organizacijama.

Stranački angažman Dimitrijević je započeo 1991. u Savezu reformskih snaga za Srbiju iz kojeg je kasnije nastao Građanski savez Srbije (GSS). U GSS je bio član Predsedništva. Iz te stranke je istupio 8. oktobra 2004. godine.

Objavio je mnogobrojne stručne radove i monografije o ljudskim pravima, kao i više knjiga među kojima su najpoznatije: "Pojam bezbednosti u međunarodnim odnosima", "Terorizam", "Strahovlada", "Neizvesnost ljudskih pravca od samovlašća ka demokratiji".

Dimitrijević je nosilac francuskog ordena Legije časti. Dobitnik je plakete Najevropljanin za 2007. godinu, koju za politička dostignuća dodeljuje Evropski pokret u Srbiji i Prva evropska kuća Čukarica.