Uključite se u akciju "Pomoć za Uroša"
Želela je, kaže, i da vidi mesto odakle priče o tragičnim sudbinama kreću u svet kao i povratne informacije o toku lečenja onih za koje je od sveg srca slala novčanu pomoć, ali i organizovala dobrotvorne manifestacije dajući celu sebe.
Pomaže Nina Ljiljak i nevoljnicima koji pomoć traže preko elektronskih sredstava komunukacije.
- Uvek se rastužim kad pročitam da je neko dete bolesno, a roditelji nemoćni da mu obezbede novac za lečenje i osetim toliko jaku želju da pomognem, kao da ću se u suprotnom i sama razboleti. Naravno, najsrećnija sam kada se akcija vodi na Humanitarnom mostu, jer tada sam sigurna da su svi podaci verodostojni i, što je najvažnije, da će akcija uspeti i bolesni dečak ili devojčica dobiti svoju šansu da odu u inostranstvo na lečenje, zapravo ostvariti pravo na život - pričala je, između ostalog Nina Ljiljak tokom druge posete Dopisništvu "Vesti", pred povratak u Melburn.
Dečje suze- Na decu sam posebno osetljiva. Svaka njihova suza me boli i najsrećnija bih bila kada bih mogla svaku zauvek da obrišem. Možda su to tragovi detinjstva provedenog u Domu za decu bez roditeljskog staranja "Rada Vranjašević" u Banjaluci... - kaže Nina Ljiljak. |
Ispričala nam je i da je tokom boravka u Beogradu upoznala porodicu Karapandžić iz Pećinaca. Još u Melburnu je videla na Fejsbuku da postoji grupa "Pomoć za Uroša", koja pokušava da prikupi 9.350 evra za transplantaciju matičnih ćelija u Beču ovog trogodšnjaka, obolelog od cerebralne paralize i hidrocefalusa.
Poriv da mu pomogne odveo ju je do Uroša i njegovih roditelja, majke Jelene i oca Dejana, instalatera, od čije plate ova mala porodica plaća iznajmljen stan i jedva preživljava, ali ne odustaje od lečenja svog jedinca.
- Dok sam držala Uroša u naručju i posmatrala lica njegovih roditelja, puna ljubavi i nade u izlečenje svog deteta, kao i vere u ljude dobre volje, osećala sam uzbuđenje kakvo odavno nisam. Ostavljam vama 100 australijskih dolara da mu uručite, uverena da će i drugi vaši čitaoci, kad pročitaju ove redove i vide sliku dečaka, ali i oca i majke koju samo izlečenje sina može da usreći, osetiti istu potrebu i poslati bar mali prilog.
Prilog po prilog i Uroš će otići u Beč i jednog dana i on prohodati, progovoriti, igrati se sa vršnjacima, ići u školu. Ja ću, naravno, u Melburnu pokušati da prikupim veću sumu i pošaljem preko Redakcije "Vesti" u Sidneju - rekla je Nina Ljiljak, a svoju nameru potvrdila i pismom po povratku u daleku Australiju, gde živi dve decenije i podiže dva sina, 18-godišnjeg Dimitrija i 15-godišnjeg Nikolasa.
Kontakt adresa
Uroš Karapandžić
Broj telefona je: +381 22 436 967 ili +381 64 28 10 427. Adresa porodice Karapandžić je: Ulica školska 45,22. 410 Pećinci, Srbija. |
A samo nekoliko dana kasnije, posle kontrolnog pregleda na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu, mali Uroš sedeo je u krilu majke Jelene u istoj prostoriji u kojoj je materinski toplo pričala Nina Ljiljak. Sve vreme osmeh mu je titrao na usnama i mada mu je glavica često skretala levo ili desno, nije pokazivao znake nervoze i želje za udobnijim položajem. Pogled je upirao u oca Dejana, kao da je želeo da izbriše brigu sa njegovog znojem orošenog čela.
- Naša borba za Uroševo zdravlje počela je već u prvim mesecima njegovog života, kada smo podjednako vremena provodili na fizikalnoj terapiji u Specijalnoj bolnici u Sokobanjskoj i u Pećincima.
Nažalost, poboljšanja nije bilo, a mi nismo mogli da se pomirimo da nam sin odrasta kao biljka. Od pre godinu i po vodimo ga u Novi Sad kod fizijatra koji jedini u Srbiji primenjuje Tera sui terapiju.
- To nas je do sada koštalo oko 3.000 evra. Novac je obezbeđen humanitarnim akcijama vođenim u lokalnim novinama i našim ličnim angažovanjem. Pisali smo pisma zvezdama sa estrade, molili da održe dobrotvorne koncerte. Mnogi su se odazvali, mnoge firme takođe su dale priloge i sve to omogućilo nam je da Uroša dva puta odvedemo i na transplantaciju matičnih ćelija u Beč, od kojih je svaka koštala 9. 350 evra - priča majka Jelena.
Ona kaže i da su se prva poboljšanja javila. Urošu je popustio spazam mišića i fizioterapeutu je mnogo lakše da sprovodi prepisani program vežbi, glavicu neuporedivo čvršće drži, desnu šaku otvara, lakše žvaće, koncentracija mu je bolja i mentalni razvoj brži.
- Svi ti pomaci, naizgled mali, za nas su ogromni jer znamo koliko smo za svaki truda, novca i vremena uložili - kaže otac Dejan i dodaje da su tek na pola puta, jer Urošu predstoje još dve transplantacije.
Naredna je zakazana za mart iduće godine, a prva donacija čitalaca "Vesti" je Nine Ljiljak.