Srbima dati autonomiju!

 

On izražava nadu da će nova vlada Srbije biti konstruktivna prema ponudi za stupanje u novu fazu dijaloga koju je Ketrin Ešton predstavila predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću u Njujorku.

Nemački parlamentarci su nedavno u Beogradu izneli zahtev o potpisivanju dokumenta o dobrosusedskim odnosima između Srbije i Kosova. Kako vi gledate na to?

- Nemačka je zemlja od velikog značaja za perspektivu pristupanja Srbije EU, a stranka CDU ima bitnu ulogu u Bundestagu. Nemački parlament ima pravo glasa u donošenju odluka u EU. Treba ozbiljno shvatiti što su rekli ti parlamentarci, ali to je samo jedna partija u skupštini 27 parlamenata. Mnogo važnije stavove iznela je Ketrin Ešton predsedniku Tomislavu Nikoliću u Njujorku. To je osnova za pregovore, i na osnovu toga bi srpska vlada trebalo da izradi svoju poziciju.

Nemački parlamentarci kao rešenje vide sporazum dve Nemačke iz 1972?

- To je interesantno rešenje, pogotovo jer ne bi bilo zahteva Srbiji da prizna Kosovo. Naravno, situacija između Srbije i Kosova je sasvim drugačija nego između dve Nemačke, jer ne verujem da se pitanje ponovnog ujedinjenja postavlja, ali model dogovora uz izostavljanje neslaganja oko statusa je dobar model.

Da li se radi na platformi za pregovore u EU i šta bi ona trebalo da sadrži?

- EU ima veliki problem zbog nejedinstva između 22 zemlje članice koje su priznale Kosovo i pet država koje to još nisu učinile. Eštonova mora pronaći najbolje rešenje iz jedne tako teške situacije. Nije za očekivati formalizacija zajedničke platforme za pregovore u EU na osnovu tog razdora.

Koje je najbolje rešenje za sever Kosova?

- Lično smatram da je suštinska autonomija za sever Kosova najbolje rešenje. Neophodno je naći ravnotežu između dva osnovna interesa - interes Srba na severu da uz minimalne smetnje iz Prištine, samostalno kreiraju svoj život, kao i interes Prištine da sever i dalje ostane deo Kosova i pravnog sistema Kosova. Nije lako te interese spojiti, ali je to moguće kroz jednu široku i suštinsku autonomiju.

Ketrin Ešton je poručila Nikoliću da ga čekaju neke teške odluke, koje su to odluke?

- Potreban je međurezultat koji može da se postigne za nekoliko meseci uz angažovanu ulogu EU. Mislim da bi suštinska autonomija za sever bila najvažniji element takvog novog paketa. Poželjno je i da postoji dogovor o saradnji Beograda i Prištine bez međusobnog priznanja. Istovremeno Srbija mora da nastavi svoje reformske napore na putu ka EU, jer bi bilo žalosno da se napreduje u kosovskom procesu, a kod ostalih reformi krene u pogrešnom pravcu.

Dijaspora "srpskije nastrojena"   Da li srpska dijaspora ima ulogu u rešavanju kosovskog pitanja? - Razumljivo je da su ljudi u dijaspori još "srpskije nastrojeni" nego Srbi u zemlji, pošto moraju da naglase svoj identitet. Međutim, odlučujući je stav političkog rukovodstva u zemlji. Bitno je da vlada Srbije uključi i dijasporu u taj proces i informiše je o njegovom toku. Odluke se svakako donose u Beogradu, a odlučujući stav ima stanovništvo kojeg se ovo pitanje tiče.  Podela je loše rešenje - Od početka pregovora o statusu Kosova, Kontakt grupa je bila jedinstvena u stavu da je podela veoma loše rešenje, jer bi mogla da vodi ka destabilizaciji regiona. Posebno su moguće teške posledice po Makedoniju, a mogla bi se pogoršati situacija i u BiH. Drugi razlog za odbijanje ove vrste rešenja bila je činjenica što veći deo Srba živi južno od Ibra i što bi oni bili odsečeni od svoje infrastrukture. Opasnost od egzodusa bila bi veća, smatra Lene.