Kako je vibrator "ukrotio" žene
"Imali smo probe orgazma”, kaže Vekslerova. "Da je zvučalo kao u pono filmovima, onda ne bi bilo smešno, a da je zvučalo kao u komediji, onda ne bi bilo verodostojno".
A "Histerija" treba da bude uverlljiva jer je zasnovana na istinitoj priči - o pronalasku prvog električnog vibratora u viktorijanskom Londonu. Hju Dansi igra ambicioznog mladog doktora Mortimera Grenvila koji leči žene od materičnog poremećaja zvanog histerija - sveobuhvatne dijagnoze kojom su opisivane najraznovrsniji simptomi od galvobolje preko depresije do neposlušnosti (dijagnoza je konačno ukinuta 1950-ih).
Na sreću viktorijanskih žena svi ti simptomi mogli su se izlečiti, verovalo se, oslobađanjem pritiska iz materice pomoću "ručnog rada” - ponekad veoma napornog posla za doktore. Kad je dobio prvi slučaj, Grenvil je od šefa dobio i krajnje ozbiljan savet - da bi mu dobrodošao "još jedan par ruku".
"Nije bilo razloga da bilo kome bude neprijatno, jer tada nisu mislili da je lečenje seksualne prirode već rutinski pregled kod ginekologa”, kaže Vekslerova. "Eh, da nama danas nude takve tretmane, mislim da ne bismo izbijale iz ordinacija!"
Ali nakon što je ušinuo ruku od previše srećnih pacijentkinja, Granvil je dobio otkaz. Tada je došao na ideju da napravi elektronski masažer - Džoli Moli - koji mu je doneo slavu i bogatstvo.
Da bi na snimanju opustila atmosferu, Vekslerova je svim glumicama poklonila po jedan mali vibrator, u obliku karmina. Bilo je mnogo šala kasnije na račun "srećnih završnica”.
Rediteljka živi u Njujorku sa partnerkom i četvoro dece. Za film je prvi put čula pre sedam godina kada joj ga je ponudila producentkinja Trejsi Beker. Četiri godine trudile su se da pronađu novac. "Filmska industraija je danas nabaždarena tako da svima kaže ne, a ovaj projekat im je naročito delovao rizično”. Film je snimljen za 33 dana.
Hju Dansi igra dr Granvila a Megi Džilenhal devojku u koju je zaljubljen - ćerku feministkinju njegovog šefa.
Uprkos tome što joj seksualne teme nisu strane - igrala je devojku upletenu u sado-mazohističku vezu u "Sekretarici" - Džilenhalova kaže da se "postidi i kikoće” svaki put kad priča o filmu.
"To samo govori da zaista ne umemo otvoreno da pričamo o ženskoj seksualnosti. Mislim da će ovaj film naterati ljude da više pričaju o tome iako on toj temi pristupa na zabavan i opušten način".
Vekslerova nema problem sa stidom. "Koja je poruka filma? Držite par novih baterija uvek uz sebe”.