Trgovci preko noći podigli cene
Pored grejanja i prevoza, juče je poskupela i hrana, cigarete, sredstva za ličnu i kućnu higijenu i naftni derivati, a cene su podignute bukvalno preko noći. Mleko i mlečni proizvodi poskupeli su između dva i četiri odsto, sveže meso tri odsto i više, mesne prerađevine i šećer pet odsto, a ulje između devet i 16 odsto. Sve je to poskupelo zbog povećanja PDV-a sa 18 na 20 odsto.
Cigarete su dobile nove cene zbog povećanja akciza pa su skuplje u proseku za 20 dinara (0,17 evrocenti) po paklici. Poskupela su bezalkoholna pića 4,5 odsto, kao i kućna hemija i sredstva za ličnu higijenu od 1,5 do pet odsto.
Predstavnici naftnih kompanija najavili su povećanje maloprodajnih cena naftnih derivata na tržištu u Srbiji, a obični benzin poskupeo je na 162,70 dinara, odnosno (1,42 evra) po litru.
Prosečno domaćinstvo u Srbiji za troškove ishrane i komunalija trenutno izdvaja više od 60 odsto mesečnih primanja, a do kraja godine zbog stalnih poskupljenja za hranu će građani u otadžbini izdavajati i celih 80 odsto od skromnog budžeta.
- U kojoj će meri povećanje gornje stope PDV-a i akciza uticati na cene, zavisi pre svega od odluke proizvođača da li treba da teret poskupljenja prebace na potrošače - izjavila je Milica Bisić, savetnik za poreski sistem u Ministarstvu finansija i privrede.
- Sve zavisi od konkurencije među proizvođačima, ali i od njihove procene toga kolika su raspoloživa sredstva domaćinstava. Neki će verovatno povećanje u potpunosti prebaciti na kupce, ali neki neće - smatra Bisićeva.
Vladana Hamović, ekonomista smatra da će povećanje PDV -a i cena životnim namirnica srozati ionako nizak standard građana u otadžbini.
- Teško je govoriti o standardu kada veliki broj građana nema ni za osnovne životne namirnice. U Srbiji se sve odavno svelo na preživljavanje, narod razmišlja kako da preživi od prvog do prvog. Ljudi jedu sve manje mesa, a više hleba i jeftinih vrsta parizera. O nekakvim potrebama poput izlazaka i posećivanja kulturnih dešavanja nema ni govora - kaže dr Hamović.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da se u Srbiji više od 60 odsto zarade troši na hranu, što je tri puta više nego u zemljama EU.
- Sramota je što u Srbiji koja može da proizvodi mnogo hrane, postoje kazani i narodne kuhinje. Sramota je da neko u Srbiji prima socijalnu pomoć, a mnogo je onih koji primaju mesečno i to po 1.000 dinara (8,69 evra). Sramota je napisati da ljudi mesečno na ime socijale dobijaju nešto više od osam evra mesečno, a kamoli odobriti ljudima takvu socijalnu pomoć. Sramota je što stalno hrana dobija višu cenu, a plate su realno sve manje - kaže Papović.
Predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije Vera Vida je izračunala da je realna potrošačka korpa za prosečnu porodicu u Srbiji iznosi 110.000 dinara (956 evra), dok je prosečna plata oko 360 evra. Na jugu Srbije građani su srećni ako mesečno u koverti prime i dvestotinak evra. Kupovna moć je za 30 odsto manja nego lane, pa će svakodnevna poskupljenje hrane potrošače dovesti na rub egzistencije.
- Poskupljenje hrane dodatno će smanjiti potrošnju osnovnih životnih namirnica i dovesti potrošača na nivo pukog preživljavanja. U uslovima krize, potrošači kupuju samo što je neophodno, ali sada biraju šta im je više neophodno, a šta manje - rekla je Vida.
Nove cene bez pokrića
Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je ranije da povećanje PDV-a od dva odsto ne bi smelo da utiče na cenu hrane, kao i da poskupljenje osnovnih namirnica nije opravdano. Krkobabić smatra da je potpuno neopravdano poskupljenje zejtina, šećera, brašna ili hleba, kada te namirnice imamo u Robnim rezervama. On očekuje i da inspekcije spreče prodaju namirnica na crno.
|