Grubješić: Kosovo nam neće biti komšija

Suzana Grubješić: Izjava o dobrosusedskim odnosima za nas nije prihvatljiva jer nam Kosovo nije sused

 

Posle poruke predsednika Nikolića da ćemo sada i mi imati uslove prema Briselu, rekli ste da nećemo srljati ka EU. Šta to znači?

- Svaka zemlja koja pristupa EU mora dobro da rasporedi snage. Želimo da datum za otvaranje pregovora dobijemo što pre, ali smo svesni da to ne zavisi samo od nas, imajući u vidu uslove koji nam se postavljaju. Zaista ne znam ko bi u ime Srbije potpisao izjavu ili ugovor o dobrosusedskim odnosima sa Kosovom.

Znači, verujete da oktobarski izveštaj neće biti baš najpovoljniji?

- Očekujem da izveštaj bude objektivan i da da presek stanja u poslednjih godinu dana u svim oblastima. Ova vlada je formirana pre dva meseca i ne mogu joj se pripisati ni pozitivne ni negativne stvari u izveštaju iz prethodnih deset meseci. Kada bi izveštaj bio pozitivan, EK bi preporučila Evropskom savetu da sa Srbijom otpočne pregovore o pristupanju. Realni smo i sada ne očekujemo tu preporuku. Možemo da očekujemo podršku novoj vladi da nastavi integracije i verujem da će to biti jasno naglašeno.

Deo opozicije tvrdi da je baš nova vlada otežala integracije i da se ispostavljaju novi uslovi?

- Uprkos skepticizmu koji postoji u delu naše javnosti, u Briselu tog skepticizma nema. EK će pozdraviti napore nove vlade na evropskom putu. Pisaće da Srbija nastavlja evropski put i da je učinila dva važna koraka u odnosima sa Prištinom. Biće pobrojani i svi ostali pozitivni koraci u borbi protiv korupcije, programu fiskalne konsolidacije...

Ipak, svakodnevno nam se ispostavljaju novi uslovi, a i zvaničnici EU tvrde da će se spisak zahteva znati tek 10. oktobra?

- Šef delegacije EK Vensan Dežer kaže da nema novih uslova, a to sam čula i u Briselu od komesara Filea. Ali, onda dođe Lajčak pa kaže da Srbiju čekaju novi uslovi. Dođu nemački parlamentarci pa i oni donesu spisak zahteva. Hajde zato da sačekamo EK, koja bi morala da da i okvir i pravac.

Šta ćemo sa ”nemačkim ultimatumom” u kome se pominje potpisivanje izjave o dobrosusedskim odnosima sa Kosovom?

- Najvažnije je da čujemo šta kaže EK. Obaveza nam je da nastavimo proces normalizacije odnosa sa Prištinom, što može široko da se tumači. Nemačka je dala svoje tumačenje tih odnosa. Izjava o dobrosusedskim odnosima za nas nije prihvatljiva jer nam Kosovo nije sused.

Kako onda unaprediti odnose sa Prištinom a da se ne pogaze Ustav i ”crvene linije”?

- Imamo precizne uslove - da implementiramo ranije postignute dogovore sa Prištinom i taj proces teče. Primenićemo sve što je dogovoreno i spremni smo da nastavimo dijalog.

Može li se desiti da ispunimo sve te formalne uslove, a da onda Nemačka stavi rampu jer nisu ostvarene njene želje?

- Moramo intenzivnije da sarađujemo sa Nemačkom i da stalno razgovaramo kako bismo tako nešto predupredili. Ne bi bilo dobro da potcenimo to što su nam stavili na sto poslanici vladajuće koalicije u Nemačkoj, da se ne bi ponovila situacija nakon posete kancelarke Merkel, kada se od javnosti krilo šta je ona tom prilikom saopštila tadašnjim vlastima.

Da li je svima postalo jasno da Kosovo i EU nisu dva odvojena koloseka?

- Godinama smo pokušavali da to držimo na dva koloseka, ali je očigledno da nismo uspeli. Moramo istovremeno da se bavimo i sa EU i sa Kosovom jer je to glavni politički uslov. Cilj je da relaksiramo odnose sa Prištinom tako da ni posredno ni neposredno ne priznamo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Nema priznavanja Kosova i nema kosovske stolice u UN. Ispod toga ne možemo ići.

Očekujete li da nam se na kraju puta, kako to mnogi tvrde, ispostavi uslov da se odreknemo Kosova?

- Dok ima pet ”neposlušnih” članica, koje ne nameravaju da priznaju Kosovo, to neće biti formalan uslov.

Kada će biti usvojena platforma državne strategije prema Kosovu?

- Nakon izlaganja predsednika Nikolića u Njujorku, dobili smo obrise buduće politike. Očekujem da se u narednim danima usaglasimo i da znamo sa čime izlazimo pred evropske partnere i pred Prištinu.

Hoće li nam Brisel udariti minus i zbog reforme pravosuđa?

- Ministar pravde Selaković objasnio je u Briselu da spremamo strategiju i akcioni plan za reviziju te pogrešne reforme. Vrlo težak izazov je pred tim ministarstvom, da ispravi greške prethodnika.

Zameraju li nam još zbog izbora guvernera i novog zakona o NBS?

- Verovatno će i to biti pomenuto u izveštaju. Suština je da je NBS ostala samostalna institucija. Ako budu imali neku specifičnu zamerku, to možemo da razmotrimo. Konstatovaće da ”izražavaju zabrinutost”, a videćemo da li još nešto traže.

Koliko Evropa podržava borbu protiv korupcije i kriminala, koja se zahuktava?

- Na borbi protiv korupcije Brisel stalno insistira, i to je naš prevashodni zadatak. Nema sumnje da će ovog puta sve afere da se okončaju na sudu, što ranije nije bio slučaj. Ne treba da bude ni milosti ni pardona prema političkim ličnostima koje su upletene u kriminal bez obzira iz koje stranke dolaze. Nezavisno pravosuđe će biti na testu.

Koliko nas socijalni nemiri i ekonomska kriza u Evropi udaljavaju od članstva u EU?

- Kratkoročno nam je cilj dobijanje datuma i da počnemo pregovore o pristupanju. Tada proces postaje bespovratan. Ne treba da se obaziremo na sam datum ulaska u EU jer niko sa sigurnošću ne može da tvrdi kako će izgledati Evropa za osam ili za deset godina.

Smeta li Briselu naše novo približavanje Rusiji?

- Zašto bi to smetalo kada i najveće evropske zemlje tesno sarađuju sa Moskvom. Rusija je brzo reagovala i dala nam kredit pod izuzetno povoljnim uslovima, a sličan kredit daje i Kina. Da su i Evropljani ponudili novac pod tim uslovima, uzeli bismo i od njih. Želimo najbolje političke i ekonomske odnose sa Rusijom, ali prioritet ostaje EU.