Dijaspora hrani Bosnu

Prevedeno u brojke, u 2011. godini, ukupne novčane doznake iznosile su blizu 1,85 milijardi evra. To su podaci Centralne banke BiH. Reč je samo u novcu koji je došao u BiH takozvanim legalnim tokovima, uplatama preko banaka i kroz penzije na koje odlazi negde oko trećine ovog iznosa.

Koverat na ruke Finansijske institucije ne raspolažu podatkom koliko tačno novca godišnje iz inostranstva dođe u BiH, jer se veliki broj naših zemljaka odlučuje da pare ne šalje preko banaka ili, recimo, vestern uniona. Neki dijasporci sa kojima je razgovarao reporter "Vesti" kažu da izbegavaju slanje doznaka na taj način, jer su provizije često velike pa se trude da novac donesu lično i uruče ga na ruke ili to rade preko prijatelja koji idu u BiH. Neretko se dešava da se koverat sa novcem uruči nekom vozaču autobusa koga onda familija sačekuje na odredištu u BiH. Ide se na kartu poštenja, a iznos kojim se počasti vozač svakako je manji od bankarskih provizija.

Koliko novca su naši zemljaci doneli rodbini i prijateljima u BiH niko sa sigurnošću ne može da kaže. Sličan trend nastavljen je i u ovoj godini, ali nikakvih službenih podataka zasada nema. Zanimljivo je da je u 2011. godini ipak zabeležen rast doznaka iz inostranstva u odnosu na poslednje dve godine prošle decenije, što može biti znak da je kriza u razvijenim zemljama malo popustila.
 

Džeparac iz Amerike

I, zaista, da nema rođaka i prijatelja iz inostranstva, mnogi građani BiH bili bi u velikim problemima. Jedan od takvih je i Dragan Ristić (27) iz Modriče. Stomatološki fakultet završio je pre godinu dana i dosad je uspeo samo da stažira nekoliko meseci u lokalnom Domu zdravlja. Posao traži, ali bezuspešno. Da stvar bude gora, samo jedan roditelj mu je zaposlen. Situacija je teška, jer oni moraju da odškoluju i Draganovog mlađeg brata i sestru.

- Moj najbolji prijatelj otišao je u Ameriku pre dve godine i tamo je uspeo da nađe neki posao i zaradi koji dolar. Veoma često mi pošalje određenu svotu novca koja mi i te kako dobro dođe kao svojevrsni džeparac koji ne mogu dobiti od roditelja, a nije ni red da ga tražim u ovim godinama - priča Dragan za naš list.

Neće odustati od traženja posla. Kaže da nije zabadava potrošio godine na fakultetu, ali često sebi postavlja pitanje kuda sve ovo vodi.

- Prijatelj koji mi pomaže je procenio da ovde za njega nema budućnosti i otišao je preko bare. Pokušaću da nađem posao ovde i započnem život dostojan čoveka, ali ko zna, možda i ja krenem njegovim stopama - veli Dragan.

Sve ode na hranu Pojedina udruženja potrošača iz BiH prethodnih godina su analizirali pravce trošenja novca koji u BiH stigne iz dijaspore i došli su do zaključka da oko 80 odsto tih sredstava odlazi na hranu. Prema tim istraživanjima, oko 60 odsto socijalno ugroženih porodica preživljava samo od doznaka iz inostranstva.

Na podatak da u BiH godišnje dolazi ogromna svota novca iz inostranstva koja mnogima znači opstanak, Dragan samo zabrinuto vrti glavom.

- Znam koliko taj novac znači. U vremenu kada je naša privreda u ponoru, kada nema posla i kad dobro žive i zarađuju samo oni koji su u vlasti ili blizu te garniture, normalno je da je pomoć iz dijaspore jedini spas. Što je najgore, nema naznaka da će se to uopšte promeniti - zaključuje ovaj mladić.

Prema zvaničnim podacima, najviše novca u Bosnu dolazi upravo iz Amerike, ali i iz Nemačke i Švedske. Po visini novčanih doznaka iz inostranstva, BiH je na 48. mestu u svetu. Od zemalja regiona ispred ove zemlje je samo Srbija.

Ekonomski stručnjaci tvrde da novac iz dijaspore, osim što mnoge spasava od gladi, pokriva i veliki deo trgovinskog deficita BiH. Oni ukazuju na činjenicu da su doznake daleko stabilniji prihod od izvoza na kojima bi trebalo da se zasniva ekonomija svake države.
 

Navala na kontejnere

Ekonomisti naglašavaju da su doznake iz inostranstva veoma značajna stavka i zbog toga što su strane investicije u Bosnu u prethodnom periodu svedene na izuzetno nizak nivo. Poslednji podaci govore da je u 2011. godini iz inostranstva u BiH investirano samo 27 miliona evra.

- Iznos doznaka sigurno je i veći, s obzirom na to da je značajan deo novca došao mimo legalnih tokova, odnosno iz "ruke u ruku". To znači da je dijaspora i te kako bitna za privredu i uopšte egzistenciju u BiH, s obzirom na to da je životni standard izuzetno nizak - kaže ekspert Spoljnotrgovinske komore BiH Duljko Hasić.

Popis u BiH još nije izvršen i ne postoji zvaničan podatak o tome koliko građana iz BiH živi u inostranstvu. Barata se brojkom od čak 1,5 miliona ljudi, što dijasporu iz ove zemlje svrstava među najbrojnije na svetu, s obzirom na to da BiH ima oko četiri miliona stanovnika.

- Vlasti iz BiH ne čine ništa da te ljude podstaknu da ulažu u BiH. Uopšte nema razumevanja u vezi s tim pitanjem - zaključuje Hasić.

Dugoročna predviđanja, međutim, nisu optimistična. Zamenik ministra finansija BiH Fuad Kasumović kaže da bi sledećih godina priliv novca iz inostranstva mogao da bude manji.

- Kriza još traje i veliki broj ljudi se odlučuje za štednju što direktno može da utiče i na veličinu iznosa koje šalju u BiH. I dalje se neće znati koliko tačno novca dolazi, jer Centralna banka beleži samo one iznose koji idu preko računa. Slično je i u zemljama regiona čije stanovništvo se nakon rata našlo u teškoj situaciji, pa su mnogi otišli u inostranstvo - ocena je Fuada Kasumovića.

Da li će se zaista priliv novca iz dijaspore smanjiti, videćemo već početkom sledeće godine kada budu objavljeni podaci za 2012. Ako se doznake smanje, pravo pitanje je kako će vlasti u BiH moći da se nose sa novim problemima. Ove godine situacija sigurno nije dobra. Sve veći broj građana koji rovare po kontejnerima u najvećim gradovima širom zemlje samo su deo tmurne svakodnevice u BiH.