Memorija koja čuva podatke milione godina
Tehnologija koja je početkom ove nedelje predstavljena u Tokiju, koristi vrlo precizni laser kako bi se preko malog komada kvarcnog stakla ugradile tačkice binarnog koda.
Optički mikroskop (u paru s računarom sposobnim da dešifruje taj otisak) kasnije se koristi za dobijanje izvornih podataka koji su sačuvani na komadu kvarcnog stakla.
Hitačijevo rešenje je takvo da će moći da preživi bilo kakav apokaliptični scenario koji možete zamisliti: dvocentimetarski komad kvadratnog kvarcnog stakla je vatrootporan - Hitači je zagrejao jedan takav uzorak na 1.000 Celzjusovih stepeni na dva sata, a podaci su i posle toga mogli da se uspešno oporave.
To ipak još ne znači da Hitači nema nikakvih prepreka koje mora da savlada. Kapacitet je jedan od problema jer višeslojno kvarcno staklo može da sačuva maksimalno oko 40MB po kvadratnom inču. To ga stavlja u rang s CD-R, ali ne i u rang s mnogo većim (i daleko manje pouzdanim) eksternim hard diskovima.
Uprkos tome, ova tehnologija se čini zaista fascinatnim načinom da se arhiviraju važni istorijski i kulturni podaci.