Suze nam se neće lediti od studeni

Ne plaše se zime: Dejan i Vesna Milošević

Stefan i njegova majka Ljilja iz Toronta, preko svojih beogradskih prijatelja, poslali su mu na kućnu adresu 20.800 dinara, a reporteri "Vesti" uručili 100 australijskih dolara anonimne donatorke iz Sidneja i 40 evra, redovni mesečni prilog takođe anonimnog donatora, ali iz Nemačke.

- Hvala našim dobrotvorima, mnogostruko im se na radost vratilo. Skinuli smo veliku brigu, ma kakvu brigu! Kamen oko vrata je spao, a gušio nas je pri svakoj pomisli na dolazeću zimu i hladnoće. Strah od smrzavanja nam se uvukao pod kožu, prošli smo takvo stanje već jednom, pre mnogo godina i pojave čitalaca "Vesti". Ne ponovilo se nikad, dragi Bože - govori Vesna, kroz suze.

Spas u penziji

Vesna Milošević je još uvek radnica Jumka, firme gde je pozovu, radi nedelju-dve, pa je otpuste kući, firme, gde svoju platu, oko 100 evra, nije primila od marta ove godine.
- Dovijamo se kako znamo i umemo. Sve se nadamo biće bolje, ali ne znamo šta je to i kako će izgledati. Za nas je spas da ja odem u penziju, ali još nemam ni puni staž niti godine. Još dve godine fale, ako ne povećaju uslove... - kaže zabrinuto Vesna, kojoj je najveća želja da živi i izdržava sina penzijom stečenom mukotrpnim radom, jer od čitalaca "Vesti" ne bi imala obraza bilo šta da traži i kada bi njihova briga za Dejana i nju sasvim presahla.

Jasno je već iz prvih rečenica ove napaćene majke da su ona i sin odlučili da kupe drva i to, naglašava, osam kubnih metara da bi bili sigurni da će imati za celu zimu, ma koliko duga i ledena bila.

- Prošla zima je bila jaka i hladna, zato ćemo se sada obezbediti, pa ako malo i ostane biće to velika korist. Drva nam doteruje svake godine poznati čovek i imamo potpuno poverenja da će biti bukova, prvog kvaliteta. Koštaće nas nešto manje od 250 evra, veliki je novac to, zato još jednom hvala svima koji vode brigu o nama, a posebno o Dejanu koji još kuburi sa otečenim zglobovima - priča Vesna.

Dejan već više meseci ima natečene zglobove koje pokušava uz pomoć lekova da izleči. Bolest je reumatska i lečenje traje dugo. To mu je, pored vijetnamskog sindroma, posledica rata u Bosni, gde je u prvim elitnim redovima srpske vojske proveo kao dobrovoljac dve godine i 17 dana, u periodu od 1994. godine do februara 1996.

Njegova bojazan je opravdana, jer je na ratištu doživeo smrzavanje. U Bosni je njegova jedinica u okruženju provela mesec dana, u dubokom snegu i temperaturama koje su se spuštale i ispod minus 20 stepeni Celzijusovih.

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924

Zahvaljujući starici iz obližnjeg planinskog sela uspeo je da izleči smrznute noge koje su bile skroz pocrnele i za koje su lekari tvrdili da će morati biti amputirane.

- Kad je došao sa ratišta, nasilno smo se uselili u stan, Jumkovih nedovršenih zgrada. Zatekli smo samo gole zidove, nije bilo struje, vode i kanalizacije. Ležali smo zajedno u jednom tesnom krevetu, pokriveni svim mogućim pokrivkama koje smo imali i koje smo mogli da nađemo. Onako promrzle, našli su nas reporteri "Vesti" i spasli sigurne smrti. Hvala svima koji su se potom javili i pomogli i održavaju nas u životu - sasipa Vesna po ko zna koji put za proteklih sedam godina priču o sudbini koja je nju i sina zadesila i dovela na stranice Humanitarnog mosta.