Cara Dušana među svece
"Lik cara Dušana na mozaiku iza grobnice već ima oreol, jer se on neformalno već smatra svetiteljem", objašnjava Đurić. "Razlog zbog koga on nije ranije proglašen svecem jesu glasine koje je o njemu širila Vizantija, ljuta zbog toga što je stvorio srpsku patrijaršiju".
Sagovornik beogradskog lista otkriva da su antropolozi utvrdili da je prvi srpski car zaista zasluživao nadimak Silni.
"Antropolog, član komisije koja je 1991. otvarala sarkofag, na osnovu veličine pršljenova utvrdio je da je car Dušan mogao biti visok oko 215 centimetara", kaže Đurić. "Lik cara bio je sačuvan na skulpturi sa njegovog sarkofaga koja se nalazila u muzeju u Skoplju, ali ona je odavno nestala".
Spasilac bez rehabilitacijeProfesor Dragoslav Grujić je ceo život spasavao srpsko kulturno blago, a umro je lišen nacionalne časti. |
Najveći deo srpske javnosti uopšte ne zna da je profesor Radoslav Grujić još 1927. pronašao mošti i delove mermernog sarkofaga cara Dušana u Manastiru Svetih arhanđela kod Prizrena.
Vladimir Davidović, dugogodišnji sekretar SANU i jedan od najboljih poznavalaca srpske baštine, otkriva da se delovi Dušanove grobnice i danas nalaze u Skoplju, gde ih je posle iskopavanja doneo profesor Grujić.
"Na osnovu tih fragmenata, crteža i fotografija savremnim forenzičkim metodama moguće je rekonstruisati ne samo sarkofag cara Dušana, već i njegov lik - kaže Davidović.
Najveće blago Svetih arhangela, mošti cara Dušana, sakrivene ispod mramorne ploče i zatrpane hrpom izlomljenih delova sarkofaga, Grujić je rekonstruisao i bio zapanjen da je on izveden u zapadnjačkom stilu.
"Iznad poklopca grobnice koji je bio u ravni s patosom, bio je drugi poklopac od beličastog mramora sa izvajanim visokim reljefom cara Dušana po zapadnom običaju, kome u srednjovekovnoj Srbiji nema primera", zapisao je Grujić u beleškama. Otkopano je i nekoliko prilično očuvanih delova još jedne careve mramorne statue u prirodnoj veličini.
Ova otkrića raspalila su maštu onovremenih sakupljača relikvija i tragača za moštima i legendarnim blagom.
"S velikom mukom čuvani su objekti od razvlačenja mnogobrojnih posetilaca. Nije bio drugog izlaza osim da se oni iz razvalina prenesu u Skoplje i sačuvaju u Muzeju južne Srbije. Bar dok ne nastupe takove prilike da se kod samih razvalina ne bude mogao osnovati i urediti muzej", zapisao je Grujić koji je u staroj Dušanovoj prestonici i osnovao Muzej južne Srbije.
"Takove prilike" za izgradnju muzeja Svetih arhangela ni u Kraljevini ni u socijalističkoj Jugoslaviji nikad nisu nastupile, pa je više od 1.600 kamenih ukrasa ostalo u Skoplju. Grujić je uspeo da u Patrijaršiju u Beogradu donese samo careve mošti koje su tu dugo skrivao. Tek 1968. one su svečano prenesene u Crkvu Svetog Marka, što je izazvalo veliku podozrivost komunističkih vlasti.
"Članovi Savezne i srpske Komisije za verska pitanja smatrali su da je smeštanje sarkofaga u Crkvu Svetog Marka, najveću i najistaknutiju u Beogradu, subverzivno i preti da podseća vernike na Dušanovo carstvo i budi velikosrpska osećanja", kaže profesor Đurić.
Ispostavilo se da je Grujićev poduhvat donošenja moštiju cara najverovatnije spasao ove relikvije od sudbine koju je doživeo carev lik sa sarkofaga u skopskom muzeju.
"Tokom zemljotresa 1963. u Skoplju nestali su delovi reljefa, glava, ruka i šaka cara Dušana - kaže Davidović. "Neki su pričali da su ukradeni, a drugi ih je zemljotres protvorio u prašinu, mada tu sudbinu nisu doživeli drugi kameni ukrasi iz Svetih arhanđela. Mada, istinu govoreći, ostatke Dušanovog sarkofaga niko iz Srbije nije nikada zvanično tražio".