Mučitelji Kerestinca mirni na slobodi

Jezivo je slušati priče žrtava, koje su imale nesreću da budu smeštene u tom "konačištu", a iz kojih se jasno iščitava ključna optužba - da je u tom ludilu bilo sistema i da je on projektovan na najvišem mestu, ali i još važnije, da neredbodavci mogu mirno spavati.

Za preteranu uznemirenost nemaju razloga ni petorica mučitelja iz Kerestinca, komandir tog logora Stjepan Klarić i njegovi potčinjeni Dražen Pavlović, Viktor Ivančin, Željko Živec i Goran Štrukelj. Iako je reč o pripadnicima Vojne policije, ni tužilaštvo ni sud ne pokazuju nikakav interes za pitanje: kome su ti dželati polagali račune, ko je bio njihov nadređeni i kako je izgledala ta hijerarhija.

Ljudi u crnom Bivši stražar Davor Mirenić na jednom od ročišta potvrdio je da su se "ljudi u crnim odelima" javljali komandantu zatvora, nakon čega su im stražari u sobu za mučenje dovodili zatvorenike na ispitivanje. Isto to, potvrdio je i stražar Mladen Spahija koji je rekao da su srpske civile dolazili ispitivati agenti SIS-a, a ne stražari kojima se sudi.

A iz dosadašnjih svedočenja žrtava, pogotovo bivšeg pilota JNA, Tomislava Božovića i majora Dobroslava Gračanina, kao i advokata Jovana Pejovića, to se naprosto nameće kao ključno pitanje ovog sudskog procesa.

Pejović je 1991. godine uhapšen u Dubrovniku i prošao je torture Kerestinca, iz kojeg je razmenjen kao ratni zarobljenik, a izjavio je da mu je sudija Županijskog suda u Dubrovniku, Pero Milioglav potvrdio da je Vladimir Šeks odgovoran za nezakonita hapšenja srpskih civila i odvođenje u prisilnu razmenu.

Još gore je prošao pilot Tomislav Božović iz Pule. Početkom 1992. je optužen za ratni zločin, prošao pulski zatvor, a onda i nezamisliva mučenja u logoru Kerestinec, odakle je silom nateran u razmenu.

- Neko je to morao narediti - kaže on, dodajući da najveću odgovornost snosi tadašnji general Antun Tus, glavnokomandujući Hrvatske vojske.

Sve je znao Sabor Jednog dana logorsku svakodnevnicu razbila je specijalna vizita, tokom koje je grupa logoraša, među kojima je bio i Gračanin, postrojena uz stakleni zid, iza koje se videla grupa civila. Komandant logora objašnjavao je posetiocima ko su "zločinci", goovreći da su oni "klali, minobacačima gađali sela i činili druge strahote". Kasnije su logoraši saznali da je lažima bila izložena delegacija iz Hrvatskog Sabora.

O paklu Kerestinca, još je iz izbeglištva u Italiji, 1994. pisao svima u hrvatskom državnom vrhu, ali nikada i od nikog nije dobio odgovor.

- U Kerestincu su me više puta silovale nepoznate osobe u civilu, a to je naređvao izvesni Doktor, izjavila je na suđenju Rajka Majkić, koja je u januaru 1992. zajedno sa suprugom uhapšena u svojoj kući, a Miloš Crnković je sudskom veću ispričao da su ga stražari krvnički tukli, nakon što su ga terali da go trči hodnikom zatvora.
Bivši šef tajnih službi i pomoćnik ministra odbrane Josip Perković tvrdio je na sudu da Kerestinac nije bio pod nadležnošću njegove službe i da njegovi agenti nisu mogli ispitivati zatvorenike, iako i advokati petorice optuženih tvrde upravo suprotno. A za pravo im daju i svedočenja nekih stražara u Kerestincu.
Svedočenja potvrđuju činjenicu da su svi sve znali, a mnogi visokopozicionirani i sami su okrvavili ruke, ali na optuženičkoj klupi ostaće da sede tek petorica čuvara tog mučilišta srpskih civila.