S čijim parama Mrkonjić gura Bekutu?

Svi kukaju, niko neće da radi: Boro Drljača

- Nedavno su me moji Krajišnici zvali da pevam na jednom lepom druženju. Rekli su mi koliko novca imaju i pitali me da li mogu da se uklopim. Naravno da mogu. Zamolili su me da povedem i jednu koleginicu. Kad sam počeo da zovem koleginice i da im nudim posao, sve su me odbile. Kažu - mali honorar i za toliko para neće ni da zinu, a kamoli da se šminkaju! Lakše im da zajme pare, da kukaju, a ovamo glumataju zvezde- kaže Drljača.

Koliki honorar je ponuđen?
- To uopšte nije bitno. U ovom ludilu ništa nije za potcenjivanje. Često pitam kolege koji je to pravilnik o cenama kojeg se drže kao pijan plota? Pa estrada je obična pijaca sa tezgama. Dobar trgovac svoju robu proda do podne, a loš drži cenu, pa ne proda ništa. Žao mi je ovog jadnog naroda. Ne samo da nema posla i para, nego u svoj toj muci još i sluša estradne folirante koji propadoše lažući po novinama i televizijama. Ne zna se više ko koga pravi ludim.

Pevam i "O sole mio"

Gde ima najviše posla za vas?
- Po Zapadnoj Evropi, gde gostuju ovi aktuelni pevači, za mene nema posla. Generalno, malo je posla za ozbiljne pevače koji se bave ozbiljnom muzikom. Sinoć sam pevao na svadbi kod jednog mog prijatelja u Beogradu. Svirala se neka moderna muzika, 50-ak mladih je igralo, a oko četiri stotine ostalih gostiju je sedelo sa začepljenim ušima. E, kad sam se ja pojavio i zapevao, svi su otpušili uši i počeli da igraju. Kao šlag na tortu, otpevao sam "O sole mio", u Pavarotijevom stilu - priča Drljača.

Nekima na estradi i dobro ide, recimo Ani Bekuti...
- Naravno, lako je njoj kad ima ministra Militina Mrkonjića koji je gura i podržava, ja nemam Mrkonjića. Samo, pitam se sa čijim parama on promoviše njene koncerte? Ko plaća viski koji piju na koktelima i kafanama? Da li je neko zbog toga ostao bez posla i gladan?

Znate li pesme mladih kolega?
- Šalite se? Pa to što se naziva hitova nema veze sa životom. Na televiziji se forsira neka nova muzika, a kad nekoga od tih mladih pevača pitam kome to pevaju na terenu, ne znaju šta da kažu. Kao, to je moda, to je urbana muzika. Ne razumem to, pola veka pevam seljačke pesme i opstajem. Tužno je koliko mi kao narod gazimo sve svoje, pa i muziku. Uvek nam je tuđe slađe. Razumem da je slađa tuđa žena, ali ostalo ne mogu da shvatim...

Zar vam se estrada nije smučila posle pola veka?
- Mnogi me pitaju šta ja tu više tražim i koji će mi đavo da budem više u tom loncu punom svega i svačega. Pevam da ne sedim u kući. Pare me ne interesuje. Ako nisam do sada zaradio i stekao, nikad neću. Putujem, uživam u tome što se srećem sa prijateljima kojima sam pevao pre nekoliko decenija. Pevam po Americi, Kanadi, Australiji. Hoću da ljudi vide da sam živ. Izbegavam dangube i probisvete kojih je estrada puna. Ne pijem viski u modernim klubovima, sa onima koji glume ludilo, a praziluk im iz ušiju viri. I bez toga sam još aktuelan.