Nisam robot za sažaljevanje

Razdaljina između ova dva ostrva je četiri kilometra. Kruazon je nameravao da pliva sve do Velikog Diomeda, ali su mu ruski zvaničnici zabranili ulaz. Njegovo plivanje do ruskih voda trajalo je sat i 15 minuta.

- Ovo je bio moj najteži test. Plivajući od jednog do drugog kontinenta želeo sam da ujedinim sve ljude na planeti, da pokažem kako može da se bori za život i ostvare snovi, iako život u nekim trenucima uopšte ne izgleda lako. Na svetu ima mnogo ljudi koji su postali invalidi i misle da njihov život nema više smisla. Tako sam se i ja osećao kada se meni desila velika tragedija.

Filip Kruazon je na ovaj način hteo da skrene pažnju celog sveta na ljude koji leže nepokretni da mogu da nađu novi oslonac u životu i krenu dalje. Takođe je hteo da dokaže da nema velike razlike između čoveka koji ima ruke i noge i njega sa protezama. Ovaj veliki borac poručio je da se vredi boriti za život do poslednjeg daha, jer ako odustanete od života, odustajete od samog sebe.

- Ukoliko ne izgledaš "normalan", ne hodaš kao svaki zdrav čovek, ne jedeš svojim rukama, već imaš specijalne proteze, ljudi te čudno gledaju. Neki te žale, dok si drugima kao robot. Ljudi kao što sam ja ne žele da ih žalite, već da ih poštujete i podržavate, jer šta god da se nekome desilo, vi ne možete da znate šta on nosi u duši, kakav je čovek.

Veliki prijatelj i stalni pratilac Kruazona je ekstremni plivač i sportista Arno Kaseri, sa kojim je Filip mnogo puta plivao i koji mu mnogo pomaže. Dvojica plivača su već preplivala zajedno Lamanš, Crveno more između Afrike i Španije... Njihovo preplivavanje Beringovog moreuza jedna je u seriji ekspedicija preplivavanja voda koje razdvajaju kontinente. Temperatura vode u Beringovom moreuzu u trenutku preplivavanja bila je svega četiri stepena Celzijusa zbog čega su plivači morali da nose nekoliko odela za plivanje, a gusta magla otežala je navigaciju zbog čega su plivali cik-cak.

Godina 1999. godine promenila je njegov život. Jedan momenat nepažnje bio je dovoljan da se u sledećem trenutku nađe na operacionom stolu. Kruazon je, naime, na krovu svoje kuće želeo da promeni antenu, i dok je pokušavao da je skine strujni udar od 20.000 volti ga je bacio na zemlju. Zbog težine povreda lekari su morali da mu amputiraju sve udove, a imao je samo 26 godina.

- Želeo sam samo da umrem, nisam video smisao takvog života - priča Filip kako se osećao.

I dok je tako nepokretan ležao u bolničkom krevetu video je dokumentarac o jednoj ženi koja je preplivavala Lamanš. Skupio je novu snagu i tako postao 2010. godine prvi čovek koji je sa protezom preplivao čuveni kanal.

Podvizi širom sveta Filip je krenuo iz grada Folkeston u Britaniji i nakon 13 sati doplivao je do 30 kilometara udaljene francuske obale. Jednu od svojih velikih avantura sproveo je i u maju ove godine kada je sedam i po sati plivao između Papua Nova Gvineje i Indonezije. Nakon toga je sa Arnoom Kaserijem preplivao Crveno more između Egipta i Jordana, a nakon toga Gibraltar između Španije i Maroka.