Vojvodina hoće svoju imovinu
Tokom prethodnih 10 meseci, kada se primenjivao sadašni zakon, pokrajinska administracija nije uspela da uknjiži svu imovinu oduzetu 1996. godine. Izmene zakona bi podrazumevale da pokrajina, ali i lokalne samouprave, budu vlasnici nepokretnosti, tako da je ovo još jedan test saradnje pokrajinske i republičke Vlade.
Karakteristična zdanja za administrativni centar Vojvodine, zgrade Vlade i Skupštine, još uvek se vode kao vlasništvo Republike Srbije. Iako je Zakon o javnoj svojini na snazi skoro godinu dana, član 88. ne dozvoljava da budu upisana kao imovina pokrajine, već je po automatizmu u zemljišnim knjigama titular Republika Srbija.
"Nedopustivo je, nelogično i apsurdno je da nijedan od objekata nije uknjižen, a mi smo upravo akcenat stavili u pipremi dokumentacije na objekte koji se nalaze u Novom Sadu. To je važno i sa psihološkog aspekta, da pokaže da smo krenuli sa zakonom, ali i to su objekti koji imaju najveću vrednost", kaže Marko Radosavljević, direktor Uprave za zajedničke poslove pokrajinskih organa.
Interesantno je da je ova tema donekle ujedinila vladajuće i opozicione stranke, dok vojvođanski naprednjaci insistiraju da ta imovina bude u funkciji razvoja. Oni imaju i konkretan predlog.
"Došli smo u situaciju da se sad opet diskutuje o tome da li treba preneti vlasnička prava nad imovinom. Iskreno se nadam konačnom dijalogu pokrajinske i republičke Vlade", kaže Maja Sedlarević iz Lige socijaldemokrata Vojvodine.
"Recimo, mogu da pođu od toga da vile Vlade Vojvodine budu iskorišćena za razvoj turističkih potencijala Vojvodine, da ih daju nekom na dugoročni zakup, na 30 ili 40 godina, umesto što gospodin Pajtić, gospodin Tadić i neki drugi funkcioneri vole da uživaju i sastanče u njima po modelu starih komunističkih lidera", smatra Igor Mirović iz novosadskih naprednjaka.
Pokrajinska administracija je prikupila dokumentaciju za vraćanje ukupno 220 objekata, a samo neki od njih su zgrada suda, Voda Vojvodine, Vojvodinašuma, ali i mnogi stanovi, lokali, vile, regionalni putevi i kanali. Republička direkcija je dala saglasnost za 87 predmeta, međutim, za sada je, zbog problema sa softverom, uknjiženo samo 20.
"Očekujemo podršku da će se, ili desiti izmena zakona ili da će se hitno stvoriti uslovi da se sprovodi postojeći Zakon. Mi očekujemo da se do kraja godine uknjiži svih ovih 220 objekata na ime APV-a", kaže Radosavljević.
Poštovanje, ali i izmena Zakona o javnoj svojinu su, kako kažu u pokrajinskoj administraciji, sama srž decentalizacije, pa zbog toga naredne nedelje očekuju sastanak sa ministrom Mlađanom Dinkićem i njegovim saradnicima.