Pomagala i kad je od usta odvajala

Zajednička pobeda: Rada Talo sa Nikolom i Milanom Mićević

U Australiji živi u mestu Vombro, pored Sidneja. U razgovoru za "Vesti" kaže da je pomagala nevoljnicima i kad su njeni prihodi bili veoma mali:

- Kad sam započela svoj biznis, zarada je bila veća i onda je moglo i više da se pomaže.
Kaže da je uvek najviše dirne kada vidi decu kojoj je pomoć potrebna, a roditelji ne mogu sami da obezbede sredstva za lečenje, operaciju i hranu.

- Kad sam u Humanitarnom mostu videla braću Mićović iz Leskovca, kojima je bila potrebna novčana pomoć za operaciju koja bi im pomogla da normalno hodaju, idu u školu i druže se sa vršnjacima, srce me zabolelo. Cele noći nisam spavala, pokušavajući da smislim kako da im pomognem. I, hvala Bogu, uspeli smo! - oduševljeno priča Rada ne skidajući pogled sa 12-godišnjeg Nikole i devetogodišnjeg Milana, lepo razvijenih dečaka koji su uspeli da ostanu na nogama, uprkos aplastičnoj paraplegiji, bolesti s kojom su rođeni.

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Naravno, ova pobeda nije samo Nikolina i Milanova, nego i njihovih roditelja, ruskih lekara koji su ih u više navrata operisali, ali i čitalaca "Vesti" koji su im pre tri godine obezbedili 4.400 evra i omogućili plaćanje jednog od hirurških zahvata.

- Svi moji prijatelji učestvuju u akcijama koje organizujem. Daje ko koliko ima. Uspeli smo mnogima da pomognemo, deci, starima... Bila je jedna bakica, došla je s Kosova i živela je sa unukom u jednom memljivom i mračnom podrumu u Leskovcu. Skupljala je hleb iz kanti i kontejnera. Ja sam je videla, pozvala i odvela u trgovinu. Kupila sam joj neke stvari, za koje sam mislila da su joj najpotrebnije. Tri meseca , dok sam bila u Leskovcu, s njom sam išla u kupovinu, a kasnije sam slala novac njoj i njenom unuku. On je sada u Kosovskoj Mitrovici, uči zanat, i već je odrastao. Baba je umrla, a otac i majka su mu zaklani u ratu - priča Rada ne pominjući imena.

Kao i za sve istinske humaniste, tako je i za nju jedino važno nahraniti gladne, izlečiti bolesne, utešiti usamljene. Imena može i da zaboravi, ali tek kada sazna da su njeni štićenici našli izlaz iz beznađa i da im život više ne zavisi od tuđe pomoći.

Susret sa srećnom porodicom Mićević, kojima je pružila ruku kad im je bilo najteže, ulepšao je, uvereni smo, boravak u Leskovcu, gradu svoje mladosti, ove žene srca velikog poput okeana koji deli njen zavičaj i zemlju u kojoj je stigla do cilja koji je sebi zacrtala.

- Srbi u Australiji žive mnogo bolje nego većina ljudi u Srbiji jer je ta zemlja ekonomski snažnija. Imamo našu Srpsku pravoslavnu crkvu, društva i udruženja, mesta gde se okupljamo i družimo. Onaj ko je hteo da radi zaradio je i stvorio sebi lep život - kaže Rada Talo koja lepo živi, pokušavajući da zemljacima u osiromašenoj otadžbini pomogne da bar na trenutak osete lepotu življenja.

Kod komšije u rodnoj Pridvorici

I za vreme ovog boravka u zavičaju, Rada Talo pomogla je mnogim zemljacima. Posebno ju je uznemirila sudbina Milutina Mitrovića iz Pridvorice, odraslog i ostarelog u najvećoj bedi.
- Ja sanjam kako taj čovek živi. Žena mu je umrla. Započeli su neku kućicu i to je tako ostalo. Ništa tako bedno odavno nisam videla. Sa njim živi i sin. Sin mu je završio fakultet, ali nema posla. I niko da im pomogne - kaže Rada Talo čiju posetu i donetu pomoć Mitrovići nikada neće zaboraviti.

Nekad i sad

Rada Talo iznosi i svoje utiske o Leskovcu u kome je nekada živela.
- Strašno! To više nije grad koji ja poznajem. Sve je napušteno i propalo. Ništa ne radi. Svako viče da nema. Ne razumem kako su puni kafići i restorani. Narod sedi, jede i pije, a svi se žale da nema para. Šteta je što se država i leskovački političari ne angažuju da nešto urade ovde. Grad koji su nekad zvali Mali Mančester, koji je bio pun industrije i života, propao je potpuno - kaže Rada. Šokirali su je i prizori polugolih devojaka koje igraju na stolovim pod šatorima u centru Leskovca , na očigled prolaznika, dece, čitavih porodica.
-Tako nešto u Australiji niko ne bi dozvolio! - kaže Rada.

Napredak u svakom pogledu

Bračni par Miodrag i Suzana Mićević sa iskrenim uzbuđenjem pričaju o poseti Rade Talo, koja se među prvima uključila u akciju Humanitarnog mosta za pomoć njihovim sinovima.
- Akcija je vođena pre tri godine i mi smo veoma zadovoljni što nas gospođa Rada nije zaboravila i što je poželela da vidi našu decu, a supruzi i meni dala mogućnost da joj pokažemo koliko cenimo sve što je za nas učinila. Nikola i Milan opravdali su njeno poverenje, kao i ostalih donatora, odličnim uspehom u školi i lepim ponašanjem - priča Miodrag Mićević.
Ovaj profesor i njegova supruga ne kriju zadovoljstvo što su Radu Tale mogli da prime u svoj stan, kupljenom na kredit, a ne iznajmljenom u kome su živeli u vreme akcije vođene u našim novinama.