Da li ovo čeka i Srbiju: Rudnik nikla ubija Makedonce

U Kavadarcima žale što je fabrika nikla uopšte otvorena

 

Stručnjaci koje je kontaktirao beogradski “Blic”, tvrde da ministar nije slučajno pokazao crno-bele fotografije, umesto onih u boji. U Kavaradcima je, zbog eksploatacije nikla, zemlja crvena, kao i voda u reci, a u grožđu, voću i povrću je ustanovljen povišen nivo teških metala.

- Ministar se, pokazujući sliku, izvinjavao što nije stigao da je odštampa u boji, a možda je razlog upravo to što bi slika u boji tačno oslikala stvarno stanje u makedonskom rudniku i njegovoj okolini. Rudnik u Kavadarcima je bio jedini praktični dokaz koji nas upućuje na način na koji bi slične stvari bile urađene u Vrnjačkoj Banji, Topoli, Mokroj Gori... - rekao je jedan od stručnjaka za “Blic”.

Deponija

Blažo Boev, glavni inženjer kavadarskog rudnika, tvrdi da se taj kraj pretvorio u deponiju baš zbog rudnika nikla. Jedina bezbedna eksploatacija te rude se, prema rečima Boeva, obavlja u Kanadi, i to zato što je tamo ima u ogromnim količinama, pa je moguće zavući se duboko u zemlju.

- Vazduh je nepodnošljiv i živimo u magli. Ne razumem zašto nadležni ne zabrane eksploataciju i prestanu da se igraju s našim zdravljem. Ima li odgovornih za ekologiju u ovoj zemlji? - izjavili su meštani Kavadaraca za “Utrinski vesnik”.

Kavadarci su, kao i rudnik na Kosovu - Glogovac, u vlasništvu kompanije iz Južne Afrike. A pošto rude, koja se nedaleko od Kavadaraca izvlači i prebacuje u topionicu u Kavadarcima, nema dovoljno, Boev kaže da se dodatne količine dopremaju iz Indonezije, Turske, Albanije. Tako se, navodi on, Kavadarci pretvaraju u ogromnu deponiju.

Vremeplov

- Kada bismo samo mogli da vratimo vreme, i osamdesete godine, ne bismo dozvolili da taj rudnik bude otvoren, niti bi Kavadarci postali svetska deponija. I šta nam sada preostaje? Jedino da probamo da u topionici ugradimo filtere koji će smanjiti emisiju teških metala u okolini. Nažalost, to nam nikako nije uspelo već 30 godina. Samo je pitanje dana kada će teški metali zavladati čuvenim Tikveškim vinogradima, i kada će to vino biti zatrovano većom količinom teških metala - ukazuje inženjer Boev.

U Srbiji se prva istraživanja nikla planiraju u blizini vinograda Bože Aleksandrovića u okolini Topole. Vlasnik poznate vinarije “Aleksandrović” kaže da “ne bi voleo da njegovi vinogradi liče na one iz Makedonije”.

- Živimo na ovim prostorima 250 godina i želimo da naša deca žive tu i ubuduće. Ne bismo želeli da eksploatacija nikla uništi najlepši kraj Srbije. Ovi prostori treba da ostanu predivni, kao što su od boga dati. U Makedoniji se u blizini vinograda eksploatiše nikl i to područje izgleda prilično jadno. Moje kolege vinogradari mole boga da se ta prerada konačno zatvori, jer ostavlja neverovatno negativne posledice na okolinu - navodi Aleksandrović.

Eh, ministar...

On je poručio i da je ministar Bačević bio u pravu kada je rekao da neki imaju interes da se bore protiv eksploatacije nikla.

- Tako je! Naš interes je da ostanemo da živimo ovde. Želimo da se u svom kraju bavimo voćarstvom, da proizvodimo, uzgajamo stoku... A rudnik bi promenio floru i faunu i sve bi otišlo bestraga - ističe on.