Šume spalila ljudska zloba
- Da bi požar nastao potrebni su velika temperatura, zapaljiv materijal i nešto čime se on pali. Kako se veći požari javljaju u poslednjih desetak godina, verujem da ih neko namerno podmeće. Ne znam šta nekoga tera da to radi. Dugo sam razmišljao zašto neko zapali šumu. Shvatio sam da to ne čine piromani, jer bi palili i kuće, objekte, šta stignu, a ne samo šume. U svakom slučaju, to su bolesni ljudi, koje je baš briga za posledice - kaže Petrović.
Šuma raste decenijama, a požar je uništi za nekoliko minuta. Narod treba da zna da jedan požar potpuno uništi mesto na kome je izbio. Nestane prizemna flora, drveće, divljač. Najgore je što su prirodi potrebni vekovi da bi ponovo stvorila velike šume. A pošumljavanje samo jednog hektara košta oko 500.000 dinara.
Sabotaža na izvoru- Jednom prilikom je naša ekipa krenula u kontrolu. Dok smo putovali ka Potočcu u paraćinskoj opštini, na samo kilometar od nas izbio je požar. Bio je podmetnut, jer je neko namerno otvorio kaptažu izvora da bi sva voda otekla i da ne bi bilo vode za gašenje požara. Sreća da smo bili blizu, pa smo ga brzo ugasili - priča Grada. |
- Na teritoriji Jagodine, Paraćina, Despotovca i Ćuprije, koju pokriva ova šumska uprava, ove godine je izgorelo 70 hektara šume, što je mnogo više nego ranijih godina, jer kiša nije padala dva meseca. Uvek najviše gori u Jagodini, jer su u ostalim upravama šume daleko od naselja. Na primer, planina Juhor je okružena sa 18 sela i pet opština. Godine 1997. požar smo gasili 12 dana bez prestanka, jer je front bio dug 12 kilometara. Ove godine su na toj planini izbila četiri požara, a poslednji se dogodio 8. septembra. Izgorelo je 25 hektara šume - precizira Grada.
On tvrdi da je i taj požar podmetnut, jer postoje svedoci koji su videli čoveka kako beži sa lica mesta. Istraga je u toku. Zato se Grada veoma zalaže da se pronađu krivci, jer kada bi samo jedan bio kažnjen, broj požara bi se smanjio na petinu.
- U gašenju većeg požara učestvuje i do 300 osoba. Možda neko to radi da bi namerno maltretirao toliki broj policajaca, vatrogasaca i ekipu šumske uprave. A možda to radi nečija žena - šali se Grada.
Manji broj požara nastaje i zbog nepažnje prilikom paljenja strnjike, jer je u našem kraju još sramota da njive koje se ne obrađuju budu zakorovljene. Ali, seljani i ne slute šta znači zapaliti vatru na temperaturi od 40 stepeni. Vatrogasci su više puta nalazili ljude koji su pali u nesvest zbog ugljenmonoksida, a nedavno su dve starije osobe stradale u takvom požaru. Požar izazivaju i čobani, jer pale travu smatrajući da je taj način dobar da izraste nova trava. Oni greše, jer uvek izgore meke trave koje su najvrednije. Onda izraste samo takozvana trava tipac koje ovce ne mogu da jedu. To je velika greška - savetuje Grada.
Svake godine isti ljudi pale požare uglavnom na istim mestima. Dok su jednom prilikom gasili požar u četinarskoj šumi, on se stvorio u drugom polju, pa u trećem, pa u četvrtom. Sve dok čoveka koji ih je palio, nisu isterali iz šume. Grada kaže da su kasnije saznali da je šumu palio neki mladić na nagovor starijeg čoveka, koji je jednostavno bio zloban i uživao u šteti i ljudskoj muci.
Jagodinci spasavali Hilandar
Jagodinski vatrogasci sa hilandarskim monahom
Jagodinski vatrogasci Goran Radosavljević, Predrag Dimitrijević i Goran Pantić trojica su od desetorice pripadnika Vatrogasno-spasilačkog bataljona iz Jagodine koji su prošlog meseca učestvovali u gašenju požara na Svetoj gori u Grčkoj.
|