Hrvati hteli da kupe borbeni avion od Srbije; Srbija odbila
Kako se navodi u izveštaju, avion je dvoseda verzija Jastreba (NJ-21), planirana je bila nabavka jedne letelice po ceni od 70.000 američkih dolara, a krajnji korisnik bila bi Hrvatska vojska.
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da se radi o avionu koji bi mogao da se vrati u letno stanje ali da nije u pitanju letelica koja može da svrsishodno služi u obuci vojnih pilota.
"U pitanju je avion koji se 2012. godine može svrstati u klasu ‘oldtajmera’ i koji bi pre mogao da se koristi na aeromitinzima, za sportsko letenje ili iznajmljivanje nego u vojne svrhe", rekao je Radić.
Avion "Jastreb" je projektovan u Vazduhoplovno-tehničkom institutu u Žarkovu sredinom 60-ih godina za borbene zadatke podrške trupama na zemlji, kao jednoseda verzija školsko-borbenog aviona Galeb G-2.
Ukupno je proizvedeno 208 aviona svih verzija za popunu jedinica Ratnog vazduhoplovstva Jugoslavije, ali je jedan broj izvezen i u Libiju i u Zambiju.
Jastreb ima maksimalnu brzinu 820 kilometara na sat, dolet 1.520 kilometara i plafon leta od 12.000 metara. Naoružan je sa tri mitraljeza kalibra 12,7 milimetara u nosu, sa po 135 metaka svaki, i sa 800 kilograma raketa i bombi na nosačima ispod krila.
Avioni Jastreb obavili su najveći broj borbenih letova JNA u građanskim ratovima na teritoriji bivše SFRJ, a 11 aviona korišćeno je u Vazduhoplovstvu Vojske Republike Srpske. Ti avioni se i dalje nalaze na aerodromu u Banjaluci ali se ne koriste jer Oružane snage BiH nemaju avijaciju. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma i ograničenja broja aviona, Jugoslavija je 1996. godine odlučila da rashoduje svih 66 aviona tog tipa iz naoružanja.
Predmetni izveštaj je izdalo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja koje je zaduženo za izdavanje dozvola za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom, u saradnji sa Programom UN za razvoj, a krajem godine očekuje se novi izveštaj za 2011. Prema tom izveštaju, u 2010. godini Srbija je izvozila naoružanje i vojnu opremu u 56 zemalja, dok dozvole nisu izdate samo u tri slučaja.
Osim aviona za Hrvatsku, iz istog razloga zabranjen je izvoz 50 dalekometnih pušaka M-93 "Crna strela" sa optičkim nišanom i opremom za Jordan i 4.000 zaštitnih balističkih prsluka za Švedsku.