Zamke dogovorenih sporazuma Beograda i Prištine
Primena ovih sporazuma, kako upozoravaju izvori lista iz vrha vlasti, donosi velike zamke i duboko zadiru u suverenitet Srbije. Zato će Beograd u narednim mesecima pokušati da se izbori za što povoljnija rešenja koja bi se primenila na terenu.
Sledeća mučna tema je razmotavanje pitanja carine na administrativnim prelazima u pokrajini. Sagovornici “Večernjih novosti“ iz Vlade tvrde da se bivša vlast dogovorila o dolasku albanskih carinika na prelaze i uvođenje carinskog pečata. Uz to, srpske firme sa severa Kosova i Metohije morale bi da se registruju u Prištini i da plaćaju porez na dodatu vrednost, koji bi se slivao u kasu takozvane države.
Velike administrativne “busije” kriju i pojedini delovi sporazuma o slobodi kretanja. Najbolnija je tačka 7. koja se, između ostalog, tiče i automobilskih tablica.
Naime, tu se zahteva da svi stanovnici KiM moraju da preuzmu registarske oznake Republike Kosovo. Ali, da bi neko došao do saobraćajne ili vozačke dozvole, mora prethodno da ima kosovsku ličnu kartu. A, da bi nju izvadio, mora da priloži izvod iz knjige rođenih koji izdaje Priština i uverenje da je “državljanin Republike Kosovo”.
“Časna reč” vredi kao dokumentSporazum o slobodi kretanja je neustavan, jer podrazumeva da Srbi moraju da imaju albanska dokumenta i da budu državljani takozvane Republike Kosovo. To za nas nije prihvatljivo, jer smo rođeni kao Srbi i umrećemo kao Srbi. Stefanović nas je ubeđivao da ti dogovori neće važiti za sever pokrajine i da je za to dobio usmene garancije. Sada vidimo da smo prevareni - tvrdi za “Večernje novosti” Krstimir Pantić, predsednik opštine Kosovska Mitrovica. |
Ako se na ove proceduralne korake, kojima se Srbi administrativno pretvaraju u “Kosovare”, dodaju i konstantni pritisci da se ugase naše institucije na severu, onda državni vrh očekuje napeta i mučna diplomatska utakmica.
- Uopšte neće biti lako, jer bi trebalo da radimo nešto o čemu uopšte nismo razgovarali. Ali, očekujem da ima prostora za dogovor. Neke stvari, poput ukidanja naših institucija, bile bi pravi ekonomski genocid nad našim narodom. U Velikoj Hoči, recimo, od oko 600 ljudi, svega njih tridesetak zaposleno je u manastirskoj vinariji, a ima nešto i u prosveti i zdravstvu. Ostali su maltene na socijalnoj pomoći. Kako da prestanemo da ih finansiramo? - rekao je za “Večernje novosti” Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije za KiM.
Dejan Pavićević, novoizabrani šef pregovaračkog tima u tehničkom dijalogu Beograda i Prištine, poručuje da se za nastavak pregovora mora definisati jasna strategija kako bi se umanjila šteta iz prethodnog perioda.
- Što se tiče implementacije već dogovorenog, tu postoje još neki problemi u oblasti slobode kretanja i integrisane kontrole administrativne linije. To su dosta osetljiva politička i bezbednosna pitanja gde državni vrh i eksperti pokušavaju da nađu najbolja rešenja da bi se dogovori primenili i šteta bila što manja - kazao je Pavićević.
Bivši šef pregovaračkog tima Borislav Stefanović pozvao je sadašnju vlast da poništi sve prethodne pregovore, ako misli da su loši po Srbiju. Ali, jasno je da to nije moguće jer je reč o međunarodnim sporazumima.