Put nade, ali i zebnje

ZAJEDNO SU JAČI: Anja Golubović Karan sa ocem Aleksandrom i majkom Tanjom

Rođena sa 1.200 grama, tri meseca je provela u inkubatoru, ne okusivši majčino mleko i umesto nežnog milovanja i poljubaca roditelja i nepunu godinu starije sestre Tare, njeno sićušno telo prekrivale su raznorazne cevčice i kateteri priključeni za respirator i druge aparate.

Nažalost, svoj "greh" preranog dolaska na svet, Anja ovim nije okajala. Iskusne roditeljske oči brzo su uočile da njihova ćerkica zaostaje u psihomotornom razvoju. S obzirom na to da su oboje zdravstveni radnici, nisu bili iznenađeni dijagnozom posle samo nekoliko specijalističkih pregleda. Anja boluje od cerebralne paralize. Bolno saznanje, ali i vera da medicina stalno napreduje, pretvorili su majku Tanju i oca Aleksandra u borce kakva je i njihova mlađa ćerkica. Zajedničkim snagama uspeli su mnogo i potrošili znatno više nego što su zarađivali. Čitaocima "Vesti" obratili su se za pomoć kada je Anja progovorila i bila na dobrom putu da prohoda, a oni nisu mogli da obezbede novac za nastavak fizikalne terapije, Thera Suit metode koja je dala za najkraće vreme najviše rezultata.

Tokom akcije Humanitarnog mosta, Anja nije dobila 4.000 evra koliko je potrebno za jednogodišnju terapiju, ali je dobila mnogo više od toga. Ona će 13. oktobra otputovati u Minhen na pregled na Specijalizovanoj klinici za decu obolelu od cerebralne paralize i drugih psihomotornih oboljenja.

- Mi smo jedno tražili, a dobili smo nešto o čemu ni sanjali nismo. Doktorka Verica fon Pidol javila nam se odmah po objavljivanju apela i pitala da li smo zainteresovani za jedan ovakav pregled. Jasno, naš odgovor je bio da se takve ponude ne odbijaju, i da su pravi srećnici bolesnici u Srbiji koji je dobiju - priseća se s uzbuđenjem majka Tanja prvih kontakata sa dobrotvorkom svoje ćerke i cele porodice.

U međuvremenu stizali su i novčani prilozi koji su finansijski olakšali još jedan Anjin fizikalni tretman u Novom Sadu, a dr Fon Pidol utirala je put dolasku male Beograđanke u Minhen.

- Sve je to tako lepo da se prosto plašim da se radujem. Za specijalizovanu kliniku ovog tipa nisam ni znala da postoji, a onda sam se, naravno, informisala i saznala koliko je cenjena u Evropi i da se mesecima čeka na pregled. Doktorka Verica je nesumnjivo svojim autoritetom obezbedila termin i besplatan pregled tako brzo i to, za nju još uvek samo iz novina i naših razgovora poznatu malu Beograđanku, za njene nemačke kolege jedno bolesno dete iz inostranstva. U jednom času sam nestrpljiva da saznam rezultate do kojih će se u Minhenu doći i prognozu o maksimalnom stepenu Anjinog osposobljavanja za samostalan život, a u drugom sam u panici. Šta ako pokopaju naše roditeljske, a posebno nade naše pametne ćerkice da će stati na svoje noge, ići u školu, izlaziti kao tinejdžerka na sva ona mesta koja će biti omiljena njenoj generaciji? Taj pesimizam potisne uverenje da ćemo biti ohrabreni da dosadašnjim putem nastavimo uz neke dodatne vežbe ili medikamente - nastavlja ova mlada hrabra žena i neizmerno požrtvovana majka.

Dani do polaska u Minhen biće za porodicu Golubović Karan dugi kao godine, smenjivaće se nada i zebnja, ali jedno je sigurno, Anjina vedrina nagoveštaj je svrsishodnosti ovog puta, a dr Verica fon Pidol jedna je od naših najhumanijih čitateljki.