Jugoslovenski odlikaši

 

Poslednjeg dana gimnazijskog školovanja, u proleće 1981. godine, kad su sve ocene već bile zaključene i srednjoškolski udžbenici zauvek sklopljeni, maturanti IV 5 odeljenja nikšićke Gimnazije "Stojan Cerović", poklonili su za sećanje sat svom razrednom starešini, profesoru biologije Slobodanu Brajuškoviću. Iako taj sat i danas kuca na ruci starog, već penzionisanog profesora, ta se uobičajena učenička pažnja verovatno ne bi bila vredna spomena posle 31 godine, da nije neobične poruke ugravirane na njegovoj poleđini i još neobičnijeg darodavca koji je poruku sročio.

Na satu piše: "Neka uvijek kuca našim srcima - IV 5". A ovih pet toplih reči izavrelo je iz srca 28 devojaka i šest momaka, maturanata odelenja koje je upravo te 1981. godine proglašeno najboljim u ondašnjoj velikoj Jugoslaviji, iz srca 34 odlikaša koji nisu znali za četvorke, koji su sa samo 0,22 procenta "pokvarili" prosek ocena - čistih petica.

- Od četrdeset godina koliko sam nosio dnevnik, osamnaest sam proveo u Nikšiću a ostale u Podgorici - kaže profesor Brajušković. - Pamtim sve svoje đake, sve generacije koje sam izveo, ali je ova ipak bila posebna i nenadmašna. Ne samo da su bili dobri đaci, svi do jednog odlikaši, nego i dobri ljudi i drugovi u punom smislu te riječi, spremni da pomognu i nesebično se žrtvuju jedni za druge. Bila je to generacija pravih upijača znanja, koja se nikada nije zadovoljavala samo onim što piše u udžbenicima već je stalno tragala i znanje dopunjavala. Stoga ni nama profesorima nije bilo svejedno - morali smo posebno da se pripremamo za časove u tom odeljenju.

Većina odlikaša profesora Brajuškovića iz tog legendarnog IV 5 nastavilo je školovanje i pozavršavalo fakultete (njih čak šesnaestoro je završilo medicinske nauke), a onda, kad je trebalo da zakorače u život i svoje znanje ispolje na radnim mestima, nastupila su burna i smutna ratna vremena i životni vetrovi su ih razvejali po planeti. Pored onih koji su ipak ostali u Nikšiću i Crnoj Gori, većina je potražila mesto pod suncem i životno gnezdo svila širom bivših jugoslovenskih republika, u Italiji, Rusiji, Engleskoj, Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama.

Većina ih se prošle godine, na tridesetogodišnjicu mature prvi put opet okupila u Nikšiću da se prisete tih dana kad su bili "mladi, lepi i pametni", da svom starom razrednom starešini "raportiraju" za koje su se životne puteve opredelili i dokle su stigli. Tada su odlučili da osnuju posebnu fondaciju iz koje će svake godine biti nagrađivan najbolji đak sa prostora Nikšića:

- Uz to što će nas ta fondacija držati na okupu i u ovim godinama, želimo da pokažemo da je privilegija do uspeha doći svojim radom i znanjem, da biti vredan i uspešan nije sramota već velika i istinska privilegija, da je to, konačno, jedino bogatstvo koje čoveku niko i nikada ne može oduzeti, bez obzira na to kud ga životni putevi odvedu - kaže jedan od inicijatora Željko Radojević, koji danas kao uspešni poslovni čovek živi u Londonu (vlasnik je poznatog londonskog restorana "Grove").

Jedan broj odlikaša profesora Brajuškovića se pre neki dan ponovo okupio i na prigodnoj svečanosti u prostorijama muzičke škole "Dara Čokorilo". Dodelili su prvu nagradu svoje fondacije, uvereni da će među nikšićkim srednjoškolcima uvek biti onih koji zavređuju ovo prestižno priznanje koje nosi ime najslavnije generacije nišićkih maturanata i njihovog razrednog starešine.

Fondacija nosi ime "IV-5 Oikos". Reč je o neobičnom nadimku koji su đaci ove zlatne generacije svojevremeno dali svom razrednom starešini. Neko je zapazio kako profesor Brajušković svojim "tvrdim" bjelopavlićkim akcentom naglašava tu grčku reč "oikos" (što znači: kuća, dom, stanište, postojbina...) i od tada su ga prozvali profesor Oikos.

Čast da bude ovogodišnji, prvi dobitnik nagrade Fondacije "IV-5 OIKOS" (novčani iznos je 1.000 evra), pripala je osamnaestogodišnjem Petru Tadiću, đaku Gimnazije "Stojan Cerović", najboljem nikšićkom maturantu prirodnog smera, koji je ove godine osvojio i bronzanu medalju iz fizike na međunarodnoj olimpijadi nauke u Estoniji.

 

Od Bihaća do Amerike Đaci te neponovljive generacije nikšićkih maturanata prema ne sasvim potpunim podacima, bili su: Ljiljana Šturanović, udata Janjušević, inženjer, Jasna Nikčević - Drašković, ekonomista, Marina Blagojević - Vujičić, inženjer, Svetlana Kotlica, Olivera Nikolić - Baltić, ekonomista, Slobodanka Đurović - Mitrić, biolog, Anka Tomić, Mišo Matović, lekar, Mirjana Đukanović - Joksović, lekar, Dragomir Miličić, preduzetnik, Neđeljko Vučić, preduzetnik, Nebojša Papić, veterinar, Ljiljana Zarubica i Slavka Janičić - Miletić, politikolozi - svi žive u Nikšiću. U Podgorici su: Ljiljana Rakočević - Marković, lekar i Stanislavka Aleksić - Kostić, stomatolog, a u Beogradu žive: Olivera Drašković - Mitrović, lekar, Nada Džodžo - Vujošević, hemičar, Ljiljana Eraković - Pajkurić, Petar Đonović, inženjeri i Mirjana Kurilić - Nikčević, lekar. Slavica Radević, pravnik, živi u Kraljevu, Tanja Vujadinović - Spalević, lekar, u K. Mitrovici, Dinka Kovačina, preduzetnik i Tanja Kapesić - Petković, preduzetnik, u Novom Sadu, Julijana Vukotić - Milojević, lekar, u Kruševcu, Branka Mićunović - Simković, biotehničar, u Dubrovniku, Slobodan Brajušković, u Martincima, a Refik Šabotić, inženjer, u Bihaću. Dubravka Gras, preduzetnik, živi u Italiji, Zorica Musović, kardiolog, u SAD, a Nadežda Jovanović - Perfetto, biolog, Željko Radojević, inženjer i Svetlana Crnogorac - Vasić, lekar, u Londonu. Za sada jedino ne znaju ništa o Nadi Jelić.    Najbolja među najboljima Iako je u tako sjajnoj generaciji teško odabrati najboljeg, svi su saglasni da je za korak ipak prednjačila Svetlana Crnogorac (udata Vasić), sada poznati neuropsihijatar u Londonu, inače ćerka metalca nikšićke železare, koja je nakon studija medicine i potom specijalizacije psihijatrije u Beogradu, krenula u svet - Amerika, Rusija, da bi se konačno skrasila u Londonu. - Vredi otići i kad se vaši ciljevi da napredujete u karijeri ili obrazovanju poklapaju sa pruženim mogućnostima - veli preduzimljiva Svetlana Crnogorac.