Redovno obilazim srpske zatvore

 

- Nikad se ne zna kada nam ova poznanstva mogu zatrebati, a mi smo upoznali brojne zaposlene tamo, od načelnika do stražara. Znate, možda neće nama lično trebati, ali imamo prijatelje, rođake, kolege, ko zna šta može da se desi - kaže Pantić i dodaje da su igrajući predstave iza rešetaka doživeli ovacije, a osuđenici su zahvalna publika.

- Predstavu uvek igramo u punoj sali i niko od posetilaca ne može da pobegne. Šalu na stranu, ali osuđenici odlično reaguju na naše šale i gegove, kao i ostala naša publika na slobodi. Tokom sat i po koliko traje program, zaboravljaju gde se nalaze, smeju se, tako da uspevamo da im odagnamo crne misli.

Šta biste prvo uradili da ste, recimo, na poziciji ministara kulture?

- Pa zna se - prvo bih kupio novi, dobar auto, pa uzeo kredit od ministra finansija, a onda zaposlio prijatelje i sve iz familije koji mi se i ovako stalno obraćaju za pomoć, misleći da mogu da povučem neke svoje veze i pomognem im u rešavanju njihovih problema. A, potom bi našao čoveka od poverenja koga bi zaposlio u banci, kako bi mi donosio pare. Dakle bio bi to isti šablan na koji smo već navikli. Kao što rekoh, poznajem mnoge ljude koji rade po zatvoru, pa kad kasnije zglajznem i zaglavim iza rešetaka, nadam se da bih s lakoćom u finim uslovima odležao kaznu, a onda bih se vratio svom običnom, sirotinjskom životu. Teško da u Srbiji može ikako drugačije da bude.

Očekujete li ipak promene u našoj zemlji?

- Nadam se da će moj prijatelj Aleksandar Vučić napraviti promene. Poznajem ga i verujem mu. Šta god da je započeo, završio je, ono što je obećao, ispunio je. Vučič se drži date reči, ozbiljan je igrač, i ako je rekao da će biti hapšenja, onda će zatvori uskoro biti puni. A, eto posla i za nas, igraćemo opet tamo, možda ćemo razveselite i neke koje znamo od ranije.

Bili ste uz Tomislava Nikolića u izbornoj noći, kao član SNS- a ili...?

- Isključivo kao simpatizer. Dok je trajala predizborna kampanja moja ekipa je bila uz SNS, podržavali smo ih, igrali predstave, bili verni i odani navijači. Nismo imali povišenu temperaturu u onoj euforiji, a posle izborne pobede, verujte, nismo otišli nijednom u stranku. Čekamo da se još slegnu stvari, pa će nas valjda pozvati na piće.
 

Četiri serije - Sa prijateljem Čedomirom Blažićem otvorio sam producentsku kuću i planiramo da radimo četiri serije "Alo, bre, alo", "Kad bude biće", "Progres" i "Kum nije dugme" koju smo počeli da snimamo. Režira je Elvir Jukić po scenariju koji smo napisali Željko Mijanović i ja. Glumačku ekipu držimo još u tajnosti, ali među akterima su i Kursadžije. Ako su do sada sa našim skečevima uspeli da držimo pažnju milion i po TV gledalaca i budemo posle Zvezda Granda, najgledanija emisija na Pinku, verujem da ćemo i sa ovom serijom imati dobru prođu. Serije "Kum nije dugme" trebalo bi da počne da se emituje u februaru.    Ćerki sport draži od glume - Moja ćerka Maša ima 12 god, visoka je 170 cm i nosi patike broj 42! Trenira odbojku i već ima jednu zlatnu medalju kao najperspektivnije dete kampa. Stalno me zapitkuje sa koliko godina počinje da se igra za reprezentaciju. Ona je nasledila talenat za glumu, ali joj za sada sport bolje ide. Sin Vanja je četvorogodišnjak i još se nije opredelio na koju će stranu, čime će se baviti. U svakom slučaju ja sam veoma ponosan otac.